Konj bez imena

On the first part of the journey I was looking at all the life
There were plants and birds and rocks and things
There was sand and hills and rings
The first thing I met was a fly with a buzz and the sky with no clouds
The heat was hot and the ground was dry but the air was full of sound

Kada je pre nekoliko dana Zoća napisao onaj prilog o grupi Camel, pratećim otkrićem sam bio iznenađen koliko i on. U poslednjih nekoliko meseci, on sam je pomenuo tu grupu ne manje od pet puta, a i ja sam bio uveren, baš kao i on, da se Camel još davno našao na vašim zvučnicima sa stranica Suštine pasijansa. Saznanje da zapravo nije tako beše pomalo šokantno. Ali, tako je to: znate, kad okačite preko 1100 numera na jedno mesto, onda se konci štogod i pogube.

Razgovarali smo o tome te večeri, pa je i meni palo na pamet kako je velik broj izvođača koji su u mom muzičkom odrastanju bili krucijalno važni, prosto, zaboravljen vremenom. Tu su negde, u ukupnoj slici ne nedostaju, ali nikkao da se setim da ih pomenem i ispričam reč o njima. Sindrom je poznat i u našem narodu se često pominje kao “ne vidi šumu od silnog drveća”. Ako je za utehu, uvek prihvatimo propust i gledamo da ga rešimo što pre. “Pa napiši nešto o toj pesmi, pobogu čoveče!”, reče mi Peacock u zaključku ćaskanja te noći. I – evo me. Ova pesma je ugrađena u temelj mog poimanja akustičarske muzike, kojom sam se intenzivno bavio tokom jednog dužeg perioda u svojim, sad već davnim, adolescentskim godinama.

Nastavite sa čitanjem… “Konj bez imena”

Utovar nedeljom, 17. maj

Informacija (alt.def.) = podatak + prenosilac + kontekst
(redundansa poželjna u cilju kompenzovanja faktora entropije)

Jednom davno, na stranicama Suština pasijansa smo vam predložili mali eksperiment: da se tokom nedelju dana u potpunosti odreknete konzumiranja vesti, što bi podrazumevalo uzdržavanje sadržaja informativnog programa na radiju i televiziji, zaobilazak kioska sa novinama, prestanak pohađanja portala raznih medijskih kuća i novinskih agencija, kao i pažljivo zaobilaženje tih tema u kafanama, na porodičnim proslavama i, da ne zaboravimo kanda najvažnije, društvenim mrežama.

See, hear, tell...

To što nas niste poslušali je u redu, jer što se nas tiče, sami ste gospodari svoje sudbine, mada nam nije drago što ne želite da učinite nešto u svoju korist. Zapravo, u redu je zbog toga što više nije bitno, jer sad više nije moguće da se odbranite od pošasti. Više puta ponovljeni eksperiment, u različitim uslovima i od strane raznih osoba, pokazao je da više ne možete da se izolujete, jer u današnjoj konstelaciji društvenih okolnosti postoje mere koje vas uvode tamo gde ne želite da budete i rade vam šta hoće. Rečju: saznaćete sve što je moguće saznati, hteli vi to ili ne.

Problem je u tome što je sve više ovih drugih, neželjenih vesti. Zapravo, nije problem u samim vestima: teorija informacija nas podučava da podatak ima svoj sadržaj, medij za prenos i kontekst. Problem je u komponenti konteksta, gde se na svaku pojavu informacije brže-bolje pojavljuje neki polusvet koji iz jedne teze izvodi drugu, pa objašnjava i dokazuje ispravnost onoga što se ne može dokazati kao ispravno.

Draža

Ovde na scenu stupate vi.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, kaže ona tužna poslovica o raspodeli zdravlja, pravde, sreće, radosti i pameti. Srbija je domovina naroda koji je čvrsto rešio da ostane mali tako što će ukinuti prelazne boje: crno, belo i pastelno šarena paleta duge su jedini valeri kojima smemo da se koristimo; sive nema, kontrast je potpun. Vaš zadatak je da u tom kolopletu ograničenih boja odredite vrednost slike, pri čemu slikar nije ni Pikaso ni Dali. Vaš zadatak je i taj da izdržite neverovatno brzo prekrivanje jednog jasnog i glasnog tumačenja drugim (nejasnim, mutnim, ponekad šaputanim) tumačenjima (ili je bolje reći: konfabulacijama) i da ne pokleknete pred nadolazećim talasom selektivnog pamćenja koje će stvarati oluje u javnosti još dugo, dugo.

Možete li vi to?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 17. maj”

Leteći čovek

Dolazi novi superheroj, ali ovaj postavlja sopstvene uslove i sprečava svaki oblik komunikacije. Za neke zagonetka, za neke izvor straha. Hoće li i dalje drugi smatrati superherojem? Hoće li biti otkriven ključ njegovog izbora? Postoji li šansa da se ostvari kontakt?…

Pitanja, pitanja…

Srećom, nije svaki akcioni film pravljen za morone, kao što se danas radi u Holivudu.

Nastavite sa čitanjem… “Leteći čovek”