Neobjavljeni komentar

Po običaju, sve je krenulo bezazleno. Učinilo mi se da ne bi bilo loše da iskopam neke Australijance kako bih napisao nešto interesantno o njima. Valjda je trajler za novog Pobesnelog Maxa imao udela u tome. Ili nešto sasvim drugo…

Uglavnom, otišao sam na Cevku i krenuo da tražim pogodan klip. Mislio sam da bi, recimo, nešto od Crowded Housea ili The Birthday Party baš bilo zgodno…

Nastavite sa čitanjem… “Neobjavljeni komentar”

Ој, кафано: Пантин басиста

Зрењанинско позориште је читав екосистем. У склопу зграде је и она мааала галерија, и радионица, и књижара. У дну авлије је музичка школа. И има и свој клуб. У ствари, два.

“Зелено звоно” је, канда, једно време радило на два места, на спрату изнад фоајеа и негде тамо у Првомајској улици. Онда је она друга локација изгорела, наводно из политичких разлога, јер су често гостовали разни неподобни ликови, које ваљда ликови у фантомкама нису могли да сваре. Пролазим често том улицом, али никад пешке, па не знам шта пише на плочи на зиду згаришта. Тамо сам био само двапут: једном је једна ћерка освојила пицу за две особе као кума нове џез емисије на локалном радију (звала се, отад, “џезва”), а други пут са другом ћерком, за пакетиће од деда Мраза.

Ово је оно изнад фоајеа.

2010-09 pantin basista

Овог пута је нисам водио на деда Мраза, него смо претходног дана у граду срели Панту (“ја се облачим у секендици”), па нам је усмено изручио рекламу у уши. Панту нисам чуо уживо још од седамдесетих, дакле ово мора да се обиђе.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: Пантин басиста”

Uranjanje

U totalitarnom svetu moraš da se uroniš u svet da bi potom pronašao svoje mesto i, vrag će ga znati da li je moguće, neki svoj spokoj. To mesto i taj spokoj neko je već smislio za tebe. Pokušaš li da se otrgneš tome i pronađeš neki svoj sopstveni put, ima ko će da obavi tvoje uranjanje, za tvoj račun i o tvom trošku. Pa ti sad gledaj šta ćeš.

Nastavite sa čitanjem… “Uranjanje”