Povratak u krug

Neki se zamlaćuju pamćenjem cifara broja Pi°, pri čemu je nejasno čemu bi to služilo.  Za to vreme, neki drugi su konstruisali generatore nota koji su pametni možda čak kao Glugenije Svemogući (mada, zaista ne vidimo čestit razlog takvom preterivanju) i kad se nekom takvom generatoru podmetnu decimale broja Pi kao seme za rndanje muzike, tada nastane… Nešto neobično i prelepo.

Jedina kvaka je u tome što Pi trebada se preinači u broj sa osnovom 12; naime, dvanaest je tonova u hromatskoj skali zapadne muzike.

Listen without prejudice, što bi ono rekli mudraci iz laponskih šuma.

Ne vredi da tražite neko božije proviđenje u ovome: broj koji predstavlja proporcionalni odnos između obima i prečnika kruga već je proizašao iz savršenstva tog kruga i veće savršenstvo od toga nijem moguće postići.

Ako mislite da pretakanje broja sa osnovom 10 u broj sa osnovom 12 predstavlja varanje, samo se setite kako je lik u romanu “Čovek koji je pao na Zemlju” provalio da je njegov šef vanzemaljac… Šalu na stranu: šta biste vi uradili da broj preuredite tako da svaki ton dobije svoju šansu? Onaj ko se setio da upotrebi konverziju u osnovu 12 je pronašao perfektno rešenje.

Svet je jedno čudno mesto.

________
° Recimo, u rigidnim standardima za pisanje softvera u agenciji NASA, taj broj se računa sa šest značajnih cifara (3,14159). Kada su upitani zašto ne računaju preciznije, bar desetak cifara, lepo su objasnili da se korekcije putanje moraju obaviti, pa moraju, jer niko nikad neće moći dovoljno precizno da predvidi gustinu atmosfere u času lansiranja, razne mikro-andrmolje koje se tiču sagorevanja goriva, mikrogravitaciju objekata pored kojih se proleće itd. U tom svetlu, mlataranje sa više cifara broja Pi u proračunu bi predstavljalo puko bahato rasipanje računarskih resursa.