Pre već ohoho godina, kome se u Emiratima jeo burek, morao je da potegne do Abu Dabija i Marina Malla, gde je, u kafeu pored klizališta, šef bio čovek iz Srbije, koji je svoju pretežno filipinsku ekipu naučio i da prave i da služe dobar burek. Jogurta ovde nema, ali ima labneha, što je još malo pa isto. Eto dobrog razloga da se vikendom poseti prestonica i vidi se sa prijateljima i poznanicima koji su samo 120 kilometara daleko, ali se viđamo kao da živimo na različitim planetama. I, onda, puče glas da bureka više nema.
Štafetu, ovog puta u Dubaiju, preuzeo je kolega Sirijac koji je studirao arhitekturu u Sarajevu, i čija je gospođa Bosanka pravila odlične tulumbe i baklave. No, lokacija se pokazala nedovoljno dobrom i, posle nekoliko meseci, ni tog mesta više nije bilo.
A onda se otvorila Oklagija.
Lokacija je, ovog puta, odlično odabrana. Jumeirah Lake Towers deo su „novog Dubaija“ gde živi priličan broj pretežno mlađih ljudi sa exYU prostora, a tu je, odmah preko puta, Dubai Marina gde se, opet, koncentracija mlađeg exYU naraštaja povećava svakim danom. Baš čudno da sve više ljudi dolazi, zar ne? Metro stanice su dobro postavljene, i do njih se može peške čak i kad je 45 u hladu, koga u oba naselja ima. Marina ima i tramvaj, koji je blago rečeno jedinstven. Vlasnici su isti oni koji su pravili burek u Abu Dabiju. Ubrzo posle otvaranja, pojavile su se i pljeskavice i ćevapi, nije nedostajalo ni makedonskog ajvara i onog istog relativno uspešnog pokušaja kajmaka koji President prodaje. Lepinje prave sami.
Od slatkiša, tu su palačinke, sa (pogađate) Nutelom i dodatkom mlevene Plazme. Može i bez, a može i sa pekmezom, koga ima raznih vrsta. Nekako u isto doba samo jedan blok dalje otvorila se i prodavnica 
balkanskih namirnica u kojoj, zavisno od stanja, uvek ima prehrambenih artikala iz exYU i Grčke. Ne dešava se retko da se petkom nađete sa poznanicima (u našem slučaju ne samo iz exYU, već, u poslednje vreme skoro redovno, iz Turske i Sirije) na burek doručku i onda odete da overite šta u radnji ima ili nema. Višemesečno tanko stanje Štarkovih čokoladnih bananica je bio razlog da se posumnja da će radnja da se zatvori…
Od skora, Oklagija je postala restoran, svaki dan sa drugim kuvanim jelom poznatim na exYU prostorima. Najomiljenija je, naravno, sarma, kojoj sezona dolazi. Letos baš i nije bilo zgodno jesti sarmu, ali je zato održano takmičenje u brzom motanju sarme! Naravno, u svim mesnatim jelima nedostaje osnovni balkanski sastojak – svinjetina (za koju je potrebna posebna licenca). Dnevna jela nećete naći u jelovniku, već samo u Fejsbuk najavama. U Oklagiji su se gledale utakmice Evropskog prvenstva u košarci, pravljeni su susreti sa sportistima koji dođu na takmičenja ili pripreme, a organizuju se i dobrotvorne akcije.
Danas, opet, sarma.