Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
…nije valjda?
21 gram je, kažu, težina duše. Možebiti. 21 stepen severno je geografska širina Balkana. Jeste.
Ja znam da je 21grams mesto gde se u Dubaiju može pojesti – dobar! – burek. Sarma. Ćevapi. Pljeskavica. Pašticada. Prženice. Štrudla sa orasima. Tufahije. Osim bureka, i štrudle sa orasima, jer u savršenstvo se ne dira, sve drugo na jelovniku je sa zvrčkom. Što bi se reklo na engleskom, with a twist. Meni ne smeta, ima ko to ne voli.
Ako baš hoćete, i ovo je slika iz Dubaija…
Juče u Emiratima, prethodne nedelje u Srbiji, a i po Evropi se svašta nešto dešava sa vremenom…
Ako ste turista u Dubaiju, juče, 9. marta 2016, mogli ste samo da psujete i fotografišete kroz prozor svog smeštaja. Sunce i plaža, a? Niko ko nije morao da izađe nije izašao, škole su raspuštene, kao i fakulteti, a samo ludaci (kao neki koje poznajemo) krenuli su napolje. Rog dana je pao desetostruki mesečni prosek kiše, uz povetarac od 135 km/h, poplave, bujice, čupanje drveća, leteće fasade, krovove i šatore, automobile koji glume podmornice, a ne vozi ih Rodžer Mur kao Džems Bond.
Nastavite sa čitanjem… “Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)”
Evo prođe praznik. Ujedinjeni Arapski Emirati su proslavili 44 godine postojanja. Nastali su 2. decembra 1971. Kad se osvrnem oko sebe, ovih mojih još malo pa 17 godina ovde izgledaju kao timelapse film. Ove godine smo skoro pa svi dobili dva dana plus vikend, jer je zloglasna činjenica da zaposleni u državnim ustanovama uvek imaju bar dan više za praznike. Svake godine u ova doba se sa ovdašnjim poznanicima s kraja 20. veka prisetim nečega što je u međuvremenu nestalo, ili nečega što je, za divno čudo, još uvek živo i zdravo. Novijima prepričavamo.
Kako je bilo nekad govori i ovaj emigrantski hit:
Fotke uz muziku (UMM Al Quwain je odlična prilika da se ceo bar pridruži refrenu, pošto je, naravno, prethodno popijeno dovoljno…) govore o kraju sedme decenije prošlog veka.
Pre već ohoho godina, kome se u Emiratima jeo burek, morao je da potegne do Abu Dabija i Marina Malla, gde je, u kafeu pored klizališta, šef bio čovek iz Srbije, koji je svoju pretežno filipinsku ekipu naučio i da prave i da služe dobar burek. Jogurta ovde nema, ali ima labneha, što je još malo pa isto. Eto dobrog razloga da se vikendom poseti prestonica i vidi se sa prijateljima i poznanicima koji su samo 120 kilometara daleko, ali se viđamo kao da živimo na različitim planetama. I, onda, puče glas da bureka više nema.
Štafetu, ovog puta u Dubaiju, preuzeo je kolega Sirijac koji je studirao arhitekturu u Sarajevu, i čija je gospođa Bosanka pravila odlične tulumbe i baklave. No, lokacija se pokazala nedovoljno dobrom i, posle nekoliko meseci, ni tog mesta više nije bilo.
A onda se otvorila Oklagija.
Dobri naš narode,
Ove trivijalne večeri, na Suštini pasijansa se dešava jedna sasvim netrivijalna stvar: predstavljamo vam novog člana naše male autorske družine, osmog po redu priključenja.
Đorđe Grujić AKA dJOLE Corto ume i sam da se predstavi:
