U vreme kada sam pisao tekst o Mikeu Battu, u fonoteci sam imao tek deo njegovih radova, pa mi crvić nije dao mira. Suviše je tu bilo dobre muzike da je ne bih do kraja istražio, ali mnogi naslovi nisu mi bili dostupni.
Po običaju, neznani prijatelji su priskočili u pomoć u istom trenutku kada sam ih zamolio za pomoć oko kompletiranja diskografije.
Tako je do mene dospela kolekcija The Mike Batt Music Cube (2009).
Prava je uživancija ići hronološkim redom kroz nečiju karijeru i slušati remasterizovane snimke koji su se protegli na 14 diskova i 2 DVD-ja. A onda sam stigao do diska koji je zvukom bio totalno različit od Battovog celokupnog opusa. Potpisan je kao Autopilot – Rapid Eye Movements (1981) i ubio sam se tražeći bilo kakve informacije o njemu.
Džaba.
Batt ga je snimio sa meni nepoznatim holandskim muzičarima, a zvuk je tipičan za pop/rock muziku vremena u kome je snimljen. S tim da su pesme mnogo bolje od većine hitova koji su se vrteli tokom osamdesetih.
Po ko zna koji put desila mi se ista stvar – u trenutku kada sam pomislio da sam apsolvirao opus nekog muzičara, on je uspeo da me iznenadi.