Tag: šou biznis

Драговићу мој…

Дакле саставићу три Италијанке (значи обећао сам и једну за сутра, или кад стигнем током овог распуста), иако баш не волим то по систему тројки, ем је распарено ем није неки округао број, боље би било четири или осам…
Немам појма шта је то Мина и да ли је њено дружење са Лучом Батистијем ишло даље од заједничких наступа, и колико она пева његових ствари, и ко је ту с ким и како повезан. Мени је довољно да ми је ово трајно на плејлисти, онако за севап & севдах.

Нит је нека рокерка, нит је мој тип. Овај снимак је занимљив утолико што су још и те 1971. на РАИју имали боју, од које је нешто мало остало на овом снимку (изгледа намерно). Плејбек убада очајно, глумата такође, шминка… је ли могуће да је тада та количина била нормална? Леле…… Nastavite sa čitanjem >>

To je nama naša

Borba dala.

A šta ste mislili – da ćete se izvući za Dan mladosti? Ne, neeeee…

Ko god je sumnjao, da više ne sumnja.

(Ma, gde zaturiše to Tiletovo pismo?)… Nastavite sa čitanjem >>

Znate li šta je ovo?

Znate li šta je ovo?… Nastavite sa čitanjem >>

Човек који је умео да оде са журке

Нино Ферер је био чудан лик. С једне стране је изградио лик поп зајебанта, с друге стране је радио много озбиљније ствари. На оном првом делу се наватао пара, ал’ је канда хтео много више. А завршио је од своје воље, двоцевном картом за оно боље место.
Да је имао и верне публике, бар по Европи и, наравно, пре свега по Француској, види се из атмосфере овде.

Ово је снимак из 1993, дакле скоро тридесет година након премијере из 1965. Дотле је био некакав музикант, снимао плоче, али од овог га је нешто кренула карта. Добро је схватио да му та жица добро иде, та лагахна зајебанција, па је снимио наредне године велик европски хит, “Телефон” (који су Елипсе много боље извеле, Еди Декенг је имао прави соул глас и ваљда францускији нагласак), где ваљда набраја ко би све могао да се јави на Гастонов телефон али се никад нико не јавља. Слична зезалица је и наредни хит, “Краставци“, где набраја шта све носи на излет.… Nastavite sa čitanjem >>

Припази ту кашику…

Јућуб је постао нешто сувише лукав, и много ми свашта памти, иако му се не улагујем одавно (тј приступам му а да се не улогујем, не зна ко сам али ми зна ИП адресу). Кад сам прошли пут претраживао Луча Батистија, требало му је три недеље да престане да ми га подмеће у сваку могућу посету.
Зато сам данас мало лукавији – отворио сам укупно два линка кад сам тражио ово, па да видимо да ли ће овог пута нешто мање да ми памти.

Песма за данас је, нека ме исправи неко ко зна италијански, ја га баш и не знам (ал’ зна он мене, онако из довиђења…), отприлике “…и немој да би ми умро”. Пети Право.

О њој не знам ама баш ништа. Први пут је видим. На овом снимку изгледа очајно, права изботоксирана мумија, гледа да заради за пензију, појављује се у оваквој емисији где у позадини неки бројач врти већ трећи милион евара, дворедни текст вазда трчи дном слике, све шљашти и аплауз је тачно дозиран (реглером или тастатуром, питање је сад)… дакле, једна калаштура, таман по мери шоу бизниса, са све итанглеским (кад може енгрпски…) уметничким именом (иначе, Николета Страмбели), како је већ било у моди кад је почињала.… Nastavite sa čitanjem >>