Worry… Why do I let myself worry?
Wondering… What in the world did I do?
Muzika je božiji dar, vrhunac delovanja uma, izraz koji nema pandan. Muzika je sredstvo saopštavanja ideje, emocije i karaktera nekog trenutka. Ponekad, muzika je lajtmotiv namere ili spontanog postupka umetnika da učestvuje u nečemu posebnom. To su trenuci kada neka pesma prestaje da bude autorsko delo i postaje nešto mnogo više od toga.
Evo jednog primera. Ljudi koji su na sceni predstavljaju elitu u svakom pogledu, ali ova pesma je još veća. Poslušajte pažljivo.
Muzika daje.
Ova veličanstvena balada ima svoju dugu priču, ali iz poštovanja prema ovom veličanstvenom trenutku, priča će biti kratka.
Presmu “Crazy” je napisao ovde prisutni Willie Nelson još 1961. godine, namenjujući je nekom liku koji ju je odbio. Pesma je krenula u slobodan život, ali je srećom dospela u mikrofon pred kojim je stajala Patsy Cline. Njena melanholična, ali veličanstvena izvedba ostade najpoznatija do dana današnjeg, toliko da većina ljubitelja muzike povezuje pesmu isključivo sa tom izvedbom.
Kako je došlo do toga da Willie Nelson bude gost na zajedničkom koncertu sa bračnim parom Diana Krall & Elvis Costello, nisam uspeo da lociram za kratko vreme, a za dugu potragu nemam vremena. Nije ni važno: činjenice nisu toliko važne koliko je važna muzika u ovoj posebnoj prilici, kada sa na sceni desilo ono što nema ime, ali predstavlja najviši vrh u druženju sa muzikom.
Muzika daje. Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Komentari su onemogućeni.