Usvajanje Kraljevića Marka

O. se vratila iz škole. Nećete verovati šta je tada priznala roditeljima!!!

Drugi razred osnovne škole, kako objašnjavaju ciljevi i zadaci programa obrazovanja definisani u nastavnom programu obrazovanja i vaspitanja za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, jeste pravo vreme za “развијање свести о државној и националној припадности”, pa onda “развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине”, kao i “уважавање плурализма вредности”, ne zaboravljajući ni “развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције”. Usvajanje… hm, znanja i, ovaj, vrlina. Lepo.

U stvari nije lepo, šta prokleto znači “деце и ученика”? Nego, idemo dalje. Rekoh već, O. se vratila iz škole. Izula patike, oprala ruke, sela da ruča i rekla: “Do petka treba da naučim napamet pesmu Marko Kraljević i orao”. Prisutni se roditelji nisu preterano potresli. Nije im, pošteno govoreći, bila poznata takva pesma, ali ne sećamo se, tako li je, baš svake stvari koju smo u školi naučili ili uspeli da ne naučimo.

Ručak je prošao, mama otvara čitanku, nalazi pesmu i počinje da čita.

MARKO KRALJEVIĆ I ORAO

Лежи Марко крај друма царева,
покрио се зеленом доламом,
по образу срмајли-марамом,
чело главе копље ударио,
за копље је Шарац коњиц свезан,
на копљу је сура тица орле,
шири крила, Марку чини хлада,
а у кљуну носи воде хладне,
те запаја рањена јунака.

To je, dakle, slika ranjenog Marka čije muke olakšava orao. No… “Kraj druma careva” je ružan i dvosmislen izraz (jedan car ili više careva?). To što je na glavu stavio maramu sa srebrnim koncem (srmajli-marama) je samo Marku na sramotu (dok narod pati on se bahati srebrom). Nominativ “orle” je em ružan i em verovatno postoji samo u ovoj pesmi,  baš kao i glagol “zapajati” i posledična akcija “zapaja”, ali hajde, neka bude tako.

Ал’ беседи из горице вила:
„О, бога ти, сура тицо орле,
што је теби добра учинио,
учинио Краљевићу Марко,
шириш крила те му чиниш хлада,
и у кљуну носиш воде хладне
те запајаш рањена јунака?“

Sada, vidimo, vila postavlja pitanje. Lično bih više voleo da prvi stih glasi “Sad iz gore besedi mu vila”, jer mi reč “gorica” ne paše, kao ni reč “al'” koja zove na konstrast u odnosu na nešto… čega u pesmi nema. No dobro, ova strofa je, recimo, u redu (imajući u vidu prethodne primedbe): stihovi se ponavljaju, stanje se potcrtava, čekamo razjašnjenje.

Ал’ беседи сура тица орле:
„Мучи вило, муком се замукла!
Како м’ није добра учинио,
учинио Краљевићу Марко?
Можеш знати и паметовати
кад изгибе војска на Косову
И обадва цара погинуше,
цар Мурате и кнеже Лазаре,

Orao počinje da objašnjava. “Како м’ није” je ružan izraz i krije logičku grešku u pesmi, na šta ćemo se još vraćati. Učiteljica mora da objasni kako “Можеш знати и паметовати” zapravo znači “Sećaš li se ono kada je bilo” – e baš bih voleo da čujem šta deca misle o ovakvom prevođenju srpskog na srpski. Zatim sledi Kosovo, blago nama, kao i neizbežna “oba cara”… od kojih je jedan zapravo knez. Divota. 

A sada je vreme da se podsetimo da deca koja ovo treba da čitaju i nauče imaju osam godina. Jasno? Jasno, idemo:

паде крвца коњу до стрмашца
и јунаку до свил’на појаса,
по њој плове коњи и јунаци,
коњ до коња, јунак до јунака?
А ми тице долетисмо гладне,
долетисмо и гладне и жедне,
људскога се нахранисмо меса
и крви се људске напојисмо,
а моја се крила заквасише;
плану сунце из неба ведрога,
те се моја крила окореше,
ја не могох с крил’ма полетити,
а моје је друштво одлетило,
ја остадох насред поља равна,
те ме газе коњи и јунаци.

Jebote. Izvinjavam se! … Mada, u stvari, neću da se izvinjavam. Jebote, kakvo sranje. Evo sada prikazuju na televiziji akcionu tragikomediju Troja, neku vrstu filmskog ekvivalenta stihovima tokom kojih “паде крвца коњу до стрмашца“, po krvi plove “коњи и јунаци” kao i “коњ до коња, јунак до јунака”, ptice se hrane ljudskim mesom a poje ljudskom krvlju, pa im na krila pada krv koja se zatim tako skori tako da ptica ne može da poleti, zbog čega je gaze “коњи и јунаци” – ako to već niste primetili u dva prethodna ponavljanja tokom iste slike i u petnaest stihova. Zato ćemo sada pogledati minimalno godište za navedenu tematiku:

Argentina:13 / Australia:MA (original rating) / Australia:M (re-rating on appeal) / Brazil:14 / Canada:14A / Canada:13+ (Quebec) / Chile:14 / Czech Republic:12 / Finland:K-15 / France:U / Germany:16 / Germany:12 (cut) / Hong Kong:IIB / Hong Kong:III (director’s cut) / Iceland:14 / Ireland:15 / Italy:T / Japan:PG-12 / Malaysia:U / Netherlands:16 / New Zealand:M / Norway:15 / Peru:14 / Philippines:PG-13 / Portugal:M/12 / Singapore:M18 (director’s cut) / Singapore:PG13 (edited TV version) / Singapore:PG (edited for re-rating) / Singapore:NC-16 (original rating) / South Korea:15 / Spain:13 / Sweden:15 / Switzerland:12 (canton of Geneva) / Switzerland:12 (canton of Vaud) / Taiwan:R-12 / UK:15 / USA:R.

Pametnome dosta, samo što takvijeh nema u ministarstvu prosvete.

Nevezano sa krvavim đonapadom na dečurliju, šta će ovde, aman i zaman, ikavski oblici “долетисмо“, “полетити”, “одлетило”? Nikada više deca neće videti ikavicu u srpskim desetačkim narodnim pesmama, a podozrevam i da stihovi “Lipo, ljepo, lepo i lijepo/bilo, bjelo, belo i bijelo/listići su jednoga cvijeta/u pupolj se jedan odnjihali” odavno nisu u skladu sa “развијањем свести о државној и националној припадности”. Povodom instrumentala “с крил’ма” sreći  verovatno nije bilo kraja u glavi genijalnog krojača programa obrazovanja i vaspitanja za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, pa se čovek mora da zapita šta bi se tek desilo da je u pitanju ispravna upotreba padeža?

Бог донесе Краљевића Марка,
узе мене из крви јуначке,
однесе ме у гору зелену,
па ме метну на јелову грану.
Из небеса ситан дажд удари,
те се моја крила поопраше,
и ја могох с крил’ма полетити.
полетити по гори зеленој,
састадох се с мојом дружбиницом.

Ko je, dakle, uzeo orla “iz krvi junačke”, Bog ili Marko? Vratimo se na kratko na nesrećni stih “Како м’ није добра учинио“. Ako bismo tu izbacili “м'”, onda ne bismo znali da je Marko baš orlu učinio dobra. Istom logikom, ovde drugi stih ništa ne govori o tome ko je izvukao orla iz “krvi junačke”. Naravno, ne zaboravimo da se i dalje radi o krvi, što čoveku može da se desi posle dugotrajnog posmatranja orlova kako kljuju ljudsko meso, znate. Da bi deca utvrdila gradivo o instrumentalu, tu je ponovo poletanje “с крил’ма”, za svaki slučaj. O ikavici da i ne govorim. 

Друго ми је добро учинио,
учинио Краљевићу Марко:
можеш знати и паметовати,
кад изгоре варош на Косову
и изгоре кула Аџагина?
Онде били моји орлушићи,
па их скупи Краљевићу Марко,
он их скупи у свил’на недарца,
однесе их двору бијеломе,
па их храни читав месец дана,
читав месец и недељу више,
па их пусти у гору зелену,
састадох се с моји орлушићи;
то је мени учинио Марко“.

Opet pametovanje, opet Markovo modno bahaćenje (“svil’na nedarca”), opet Kosovo. “Onde bili” ne može, može (i mora) “Onde behu”, jer  su svi ostali stihovi u aoristu, aman. I taman radnja krene kako treba, kad stiže vrući šamar u obliku padežnog promašaja “састадох се с моји орлушићи” – kao da “orlićima” nešto fali.

Спомиње се Краљевићу Марко
као добар данак у години.

Deco, ne brinite, nije danak u krvi, iako vam je posle cele ove stihovane bedastoće samo krv pred očima, nego ovaj, znate… valjda mali, redak, vredan dan. Valjda.

Mama je dugo gledala u daljinu. Šta je sa dalje bilo sa O., njenom mamom i nesrećnom pesmom druga je priča. Nama je vreme je da rekapituliramo, da vidimo šta to deca nauče čitanjem pesme Marko Kraljević i orao.

развијање свести о државној и националној припадности

Obavezno. Dva puta se pominje Kosovo, kao i srpski knez koji je car koji je knez. Marko je pomogao orlu koji se nalazi na grbu Republike Srbije. Pesma je nepismena i puna gramatičkih i pravopisnih grešaka. Radite na tome, deco!

развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине

Nema greške. Marko je pomogao lešinarskoj životinji, kao i njenim ptićima, pa je zato dobio pomoć kada je ranjen ležao pored druma.

уважавање плурализма вредности

Nesumnjivo. Jesti ljudsko meso je legitimna delatnost, baš kao i pijenje ljudske krvi.  Ali… ali. Samo ako ste gladni i žedni, znate. Uvažavajte плуrализam вrедностi!

развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције

Bezuslovno. Marko Kraljević je personifikacija “радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције”, tu se zaista nema ništa dodati.

Sve u svemu, bravo.

 * * *

Konačno, jesmo li mi (znate već, oni što su išli u školu u vreme… jujuju, smem li reći… SFRJugoslavije?) učili pesmu Marko Kraljević i orao? Rekao bih da nismo. Da li je za tu činjenicu krivo pominjanje Kosova (ravna) ili božje intervencije? Moguće, veoma moguće. Sada znamo da su to bila vremena teške represije na Srbijom i srpstvom, kada se nije uvažavao pluralizam vrednosti niti se kod dece razvijala radoznalost i otvorenost.

A da li je moguće da su teške gramatičke i pravopisne greške, ružan stil, ozbiljni elementi  kulture horora (nedolične osmogodišnjem uzrastu) i ukupna nedorađenost narodne pesme Marko Kraljević i orao pravi razlog što je ispala iz fokusa nekadašnjih pisaca planova i programa? Da li je moguće da su nekada decu indoktrinirali ne lošom književnošću nego direktno, slikom Vođe na zidu?

Pravni lek

Počujte, Srbi! Ustav Republike Srbije kaže da je Republika Srbija država svih Srba i tu nekog zaostalog taloga. Srbija je vaša zemlja, više nema nikoga da iz nje ode… izuzev onih koje ćete isterati. Pripremanje terena za eliminisanje nepodobnih elemenata ne treba da počinje ovako suptilnim metodama. Izbacite lošu poeziju iz lektire i napravite predmet Srpstvo, gde bi se učilo o Kosovu ravnom i carevima/kneževima. To je pravilan put da svako što će sutra pitati Zašto svakog dana šaljemo 800 hiljada evra na Kosovo? na vreme shvati da je nepoželjan.