Bilbo pronalazi Prsten. Susret i zagonetanje sa Golumom.
LICA: Bilbo, Golum, Torinov glas
BILBO: Gde sam? Gde je Gandalf? Gde su patuljci? Kako da izađem odavde?… Šta je to? Kao neki prsten… Da se vratim? Ne, nikako. Izgubiću se još više u ovim tunelima. Napred. E, moj Bilbo Baginse, kako je tebi bilo lepo u tvom udobnom stanu… To je tako daleko sada… kao san… Da sam barem poneo maramicu… Šta je to? Šta je to?
GOLUM: Psssss, golum… Ovo je osobita gozba, moj prekrasssssni. Bar će nam pružiti ukusan zalogaj, golum…
BILBO: Ko si ti?
GOLUM: Šta je on, prekrasssssni moj? Kao jedan davno zaboravljeni hobitski ssss…
BILBO: Ja sam gospodin Bilbo Bagins. Izgubio sam patuljke i izgubio sam čarobnjaka, i ne znam gde se nalazim, i ne želim da znam ako samo mogu da se izvučem odavde.
GOLUM: Šta ssssu mu to u rukama, sssss?
BILBO: To je žalac koji je napravljen u Gondolinu!
GOLUM: Ssss, golum… Ti sedi ovde i možd’ makičički razgovara sa njim, prekrasssssni moj. Ono voli zagonetke, možd’ voli, voli li? Golum, golum… voli li zagonetke?
BILBO: Voli, voli. Nema Hobita koji ne voli zagonetke.
GOLUM: Šta raste iz zemlje kad ne vidi niko, od drveća više, uvis, uvis ide, a ne raste nikad? Ssssss.
BILBO: Planine!?
GOLUM: Ako prrrekrasni pita a ono ne odgovori, mi pojesti ga, moj prekrassssni. Što ono pita nassss a mi ne odgovorimo, tada mi uradimo šta ono hoće, ha? Mi pokažemo mu izlaz, da!
BILBO: U redu. Evo! Oko na plavom licu ugleda oko na zelenom licu. To oko je nalik na ovo oko, reče prvo oko, samo je nekako nisko, uopšte nije visoko!
GOLUM: Sunce na krasuljcima. Ono jedan pokvareni zagonetaš, prekrasssssni, a nas već glad muči. Sada prekrasssssni teško pita! Ne može se videti, ne može se osetiti, ne može se čuti, ne može se namirisati. Leži iza zvezda i ispod brda. Sve prazne rupe puni, prethodi svemu i sledi sve. Završava život, ubija smeh!
BILBO: Tama! Kutija bez šarki, ključa i vrata, a unutra skriven sadržaj od zlata? Dobro, šta je? Odgovor nije voda koja vri kao što bi se moglo zaključiti prema zvukovima koje ispuštaš… Dakle… šta je s tvojim odgovorom?
GOLUM: Jaja! Golum, jaja, eto šta. Sad nešto strašno teško prekrassssni… Ova stvar sve proždraće: ptice, zveri, stabla, cveće, železo glođe, čelik grize, tvrdi kamen u prah melje. Sruši grad, uništi kralja, a planine u dol valja?
BILBO: Daj… daj mi malo…. malo vre…. Vreme!
GOLUM: Sad pita nassssss Prekrasssssni moj, jesssst. Samo na još jedno pitanje da se odgovori, jessssst! Pitaj nas, pitaj nasssss!
BILBO (zavuče ruku u džep): Šta imam u džepu?
GOLUM: Nije fer! Nije fer! To nije fer, prekrassssssni moj. Ono pitati nas šta ima u svojim groznim džepsima!
BILBO: Šta imam u džepu?
GOLUM: Ssssssssss… Mora nam dati tri puta pogađamo, prekrassssni moj. Tri puta.
BILBO: Pa, dobro. Počni.
GOLUM: Rukerde!
BILBO: E, nije. Pogađaj ponovo.
GOLUM: Ssssssssssss… U groznim malim džepsssima, prekrassssni moj.. Šta ono može da ima?… Zube pauka, golum? Mokre školjke, riblje kosti, golum, golum?… Ssssss…. Nož!
BILBO: Pogrešno, nije nož, a nije ni maramica, zaboravio sam da je ponesem. Poslednje pogađanje! Hajde, ja čekam! Vreme je isteklo!
GOLUM: Kanap – ili ništa!
BILBO: Oboje pogrešno! Dakle, šta je sa tvojim obećanjem? Ja želim da idem. Pokaži mi put.
GOLUM: Zar smo tako rekli, prekrasssssni? Pokazati odvratnom malom Baginsu izlaz? Jest, jest. Ali, šta ono ima u svojim džepsssima?
BILBO: Šta te briga! Obećanje je obećanje!
GOLUM: Ljuto je ono, prekrassssni, i nestrpljivo… Ali, mora čekati. Mi ne možemo ići gore u tunele tako žurno. Prvo moramo ići i nabaviti neke sssstvari, jessst, stvari da nam pomognu, golum, golum!
BILBO: Dobro, samo požuri! (Golum odlazi) Šta on tu meni sad izvija? Kakve korisne stvari može da drži u ovom podzemlju? (Golum se vraća)
GOLUM (vrišti): Moj rođendanski poklon!… Golum, golum… Isssssgubljeno, prekrassssssni moj. Nestalo, nesssstalo! Prokuni nassss i ssssmoždi nasssss! Prekrassssssni je nestalo, izgubljeno!…
BILBO: I ja sam izgubljen i želim da se razizgubim. Pobedio sam u igri i sad me izvedi napolje, a posle traži to što tražiš. Hajde.
GOLUM: Ne još, prekrassssni. Mi ga moramo tražiti. Isssssgubljeno je, golum.
BILBO: Ne tiče me se. Ti nisi odgovorio na moje poslednje pitanje.
GOLUM: Šta ono ima u svojim džepssssovima?
BILBO: Odgovori se pogađaju, a ne poklanjaju.
GOLUM: Ono je ukralo moj čudotvorni prssssten, golum!
BILBO: Čudotvorni prsten?
GOLUM: Prekrasssssni sad više ne može biti nevidljivi, golum. Naš rođendanski poklon. Ono to drži u svojim džepsssima. Gadni, odvratni, mali Baginsssss!
BILBO: Za nevidljivost… (Bilbo nestane)
GOLUM: Prokletstvo, prokletsto. Prokleti mali Bagins. Otišlo je…. Šta ima ono u svojim džepsssima?…. Oh, gadno njuškalo ga je našlo. Kako smo ga isssgubili, prekrasssssni moj? Jest, to je to. Onda kad smo poslednji put zavrnuli šiju onom gadnom malom bauku pištalu. Iskliznuo nam je posle tolikih godina i godina… Nikad više nećemo biti nevidljivi, golum, golum, golum… Prokleti mali Bagins. Sad je ono nevidljivo. Prokleto, prokleto, golum! Lopov, lopov, lopov!… Baginssss! Mi ga mrzimo, mi ga mrzimo, mi ga mrzimo, zauvek! (odlazi)
TORINOV GLAS (iz daljine): Hobite!… Hobite!… Bilbo!… Gde si?…
Nastaviće se…