Triput sam ga čistio, a čistili su i drugi. Sad i zvanično nemam više razloga da uživam u snegu. A Sneška neka pravi ko mora.
Dođe mi da vrištim kad vidim scenu, znam kako se snima, a nemam čime. Zasad mogu samo da improvizujem… Tako bi i večeras kad sam zavirio kroz prozor i video kojim intenzitetom pada sneg oko ulične svetiljke. Pokušao sam to da snimim, unapred znajući da nema ništa od posla onako kako bi trebalo, jer nemam ISO 800 uopšte, a ISO 200 sa kojim sam uslikao ovo što vidite na slici je na granici prihvatljivog. Poigrao sam se nekim novim besplatnim presetima koje sam našao u nekim dubodolinama neta, pa odabrao jedan koji je istakao ono što treba da se vidi i sakrio ono što ne treba. Ispade ovo:
Sneg je uhvaćen, pokret takođe, atmosfera je tačna, a viškovi sa slike lako sklonjeni (osim kablova, ali oni su esencija: kroz taj kabl koji ide preko svetiljke stiže ovaj prilog). Ali, nisam zadovoljan ni koliko crno ispod nokta. Znam kako treba, znam kako može i to sad ne mogu da izvedem. Trebaju mi F/22, ISO 800, duga ekspozicija i blic sa žele-senilom kontrastne boje koji se nalazi na pet metara od fotoaparata. Pa da vidiš fotku. Mišn not akomplišd. 