uTRONjaše ga

I tako, odgledah još jedan nastavak…

Već neko vreme mi HBO GO na svojoj naslovnoj stranici nudi da pogledam “Tron: Legacy”. Odolevao sam, brat bratu više od mesec dana, i konačno se nakanio sinoć. No, da bi utisak bio objektivniji, veče pre sam odgledao original, izdanje povodom dvadesetogodišnjice – ispeglano ne u smislu u kom to rade Lucas i Spielberg, gde se četkicom iz scena uklanjaju oružje i cigarete, već samo s pročišćenim zvukom i slikom prilagođenim malo boljim uređajima od VHS-a i televizora s katodnom cevi.

Utisci… Eh. Dugo sam se razmišljao da li da ih skockam u vidu posta ovde. Pokušao sam da se izmaknem sa strane i pogledam na sebe i svoj način razmišljanja. Možda sam omatorio, te ne umem objektivno da sagledam bilo šta novo, već sam uleteo u modus operandi penzionera sa Kališa i sve što znam je da sedim na klupi, trolujem na novitete i kukam kako je u moje vreme bilo bolje.

No, onda ugledah Grbin post o eventualnom nastavku “Blade Runnera” i shvatih da nisam usamljen na svojoj klupici…

Iz perspektive klinca na početku puberteta, ranih osamdesetih, originalni film je imao skoro pa mitski prizvuk. Kućni kompjuteri tek što su se počeli pojavljivati, tako da je većina nas film doživela kao ulazak u automat za video igrice (naravno, svi smo tada visili po “salonima” i trošili poslednju paru na “Phoenix”, “Space invaders”, “Battlezone”, “Asteroids” i slično). Iz današnje perspektive, malo sam realniji i vidim da film pati od slabe priče, i da je akcenat stavljen na efekte, što je i danas boljka sve do jednog SF filma napravljenog posle “Terminatora 2”. Ali kakva je revolucija to tada bila! Ideja o izradi filmskih efekata uz pomoć kompjutera je bila toliko neortodoksna da je ekipa koja vrši selekciju kandidatura za “Oskara” odbila nominaciju ovog filma u kategoriji specijalnih efekata.

A nastavak? Bolje da krenem po stavkama:

• Što bre unazadiste digitalni svet? Kakvi crni oblaci, magla i slične gluposti iz stvarnog sveta? Mlazni motori sa potisnicima na letelicama? Aman, kretanje u takvom svetu se izvodi promenom vrednosti bitova i bajtova, a ne savladavanjem gravitacije.
• Svetlosni motorcikli (“lightcycle”) više ne skreću pod pravim uglom?!? Zaboga, pa to je bila glavna fora u prvom delu, navesti protivnika da udari u zid koji ostavlja tvoje vozilo tako što ćeš naglo skrenuti u nekom momentu! I kakav je to zvuk koji proizvode, kao da ih pogone motori s unutrašnjim sagorevanjem?
• Kakvi crni beskućnici unutar kompjutera, koji još i piju iz braon kesa?!?! Uvođenje fizioloških potreba je potpuno besmisleno u ovakvom konceptu, a mislim pritom na seks i spavanje… još je samo falila scena s digitalnom klonjom.
• Dillingerov sin se pojavljuje na početku filma kao najava idealnog negativca i… veliko ništa. Alo, kam gi jedan od najvećih zlikovaca SF-a, “Korisnik” Tronovog arhineprijatelja Sarka, ili barem njegov genetski naslednik sa odgovarajućim cyber-egom?
• Šta u celoj priči radi The Dude iz “Big Lebowskog”?

Šta je sledeće što nas očekuje od rimejkova/nastavaka kultnih SF filmova? “Westworld” u kome će CGI Yul Brynner u “Matrix” stilu izbegavati metke? “Loganov beg” u kome su se Logan 5 i Jessica 6 konačno skrasili u Utočištu, no shodno svetskoj ekonomskoj krizi gube kuću koju su podigli na kredit, a Sir Petera Ustinova nigde na vidiku da im pomogne mudrim savetom? “The Omega Man” u kome fokus neće biti na paradoksu pretvaranja manjine u većinu i obrnuto, nego će umesto Charltona Hestona uzeti nekog nabildovanog tipa koji će ceo film samo da roka vampire… ček bre, to je već bilo!

Za one s jeftinijim ulaznicima, evo malo izvornog “Trona”:

End of line.