Bili ste dete i bar jednom ste dobili neku igračku koja vas je ushitila preko svake objašnjive granice. Pomnožite to sa deset i razumećete kako sam se osećao kad sam tokom proteklog dana isprobao novi objektiv…
Empirijsko iskustvo koje sam danas doživeo je prvo takvo otkad se bavim fotografijom, a pritom ne mislim samo na devet godina iskustva u digitalnoj fotografiji, nego i “malo” dalje. Elem, posle godina čitanja o tehnici, unapred znajući šta želim da imam i kako da koristim, u subotu sam se dočepao davno planiranog komada foto-hardvera koji treba da mi služi za kreativno fotografisanje. Reč je o objektivu Canon EF 50 mm f/1.4 USM. Staklo koje govori sto jezika, koje radi sa deset puta manje svetla nego ono veliko. I onda sam se malčice igrao njime tokom prve večeri posedovanja… I tako, ovo je ceo kadar načinjen tim staklom:
Ajd’ što mu ne treba puno svetla, nego sa tolikim otvorom blende ne moram više da dangubim obrađujući pozadinu: dubinska oštrina je strogo limitirana na polje fokusa… Ova fotografija je nastala tako što sam otvorio blendu na svih f/1.4 (maksimum), fiksirao ekspoziciju na 1/60 s, ISO osetljivost stavio na automatsku vrednost i slikao bez blica. Izašlo je na ISO 250; inače, dozvolio sam aparatu da maksimum bude ISO 1600 – šum na toj osetljivosti se lako popravlja, ako je uopšte potrebno, dok više od toga predstavlja iskušenje, pa ću to birati isključivo ručno, ako ikad i zatreba.
Osim sijalice s plafona, postoji i jedno dodatno svetlo. Moj stari drugar, u ovim krajevima poznat kao poZZdravljač, spontano je reagovao na moje fotkanje jagode u Jasninom vinu i pročitao mi misli – što je stvar koju je naučio još dok smo delili zadnju klupu u srednjem redu tokom poslednje dve godine slobodnog života. Elem, bez ikakve instrukcije s moje strane, osvetlio je scenu sa strane (ovde: iz gornjeg levog ugla) LED svetiljkom sa džepnog sokoćala koje ima na raspolaganju i time dodao baš onu kašičicu vizuelne drame koja je bila potrebna da bi scena dostigla potrebnu atmosferu.
Od postprodukcije, osim podrazumevanih generičkih postavki prenosa iz RAW formata koje su prilično konzervativno odabrane, jedino sam povukao highlights u minus da bih utrnuo taj preoštri odsjaj sa diode poZZdravljačevog telefona. I to je jedina obrada na ovoj fotografiji, izuzev izvoza u verzije 1200 i 2400 tačaka, čime su mali tragovi šuma uklonjeni.
Presuda: MIŠN VERI AKOMPLIŠD. 
Izvinite što vičem, ali ovaj objektiv je pojedinačno najbolji komad foto-hardvera kojim sam ikad u životu raspolagao i teško mi je da kontrolišem emocije, jer ovo je ostvarenje jednog sna. Objektiv sam odavno isplanirao i nabavio sa krajnjom idejom da pomogne u mom bavljenju kreativnom fotografijom, a spontane ekspozicije koje sam tokom večeri načinio potpuno su me izbacile iz ravnoteže, jer moja očekivanja su prevaziđena. Već ovako na prečac, mogu da izvedem bilo šta. A kad istražim staklo i nađem kad-šta-kako, biću načisto.
Ama, ne mogu da odolim… Gledajte ovo:
Ovo je ceo kadar načinjen novim objektivom u 1/80 s, f/1.4, ISO 1600. Jedna jedina obrada na ovom kadru je promena balansa belog jer je aparat bio na režimu AWB, a sijalica je oterala sistem za merenje u žuto, pa sam spustio temperaturu sa 3250 K na 2400 K.
Ljudi moji, malo dete mi nije ravno.
Onda živeo junače i nek’ ti je sa srećom.
Jedno pitanje od nekoga ko je prestao da prati razvoj objektiva još u rano kameno doba, to jest kada su se pojavljivali prvi analogni Canonovi modeli EOS: je li EF 50/1,4 po optičkoj konstrukciji sličan (pra)starom FD 50/1,4?
Kao neko ko ne poznaje staklo FD 50 mm f/1.4, ne umem da odgovorim na to pitanje. Zapravo, i da ga poznajem, šta mi vredi, sigurno nisi pitao za to što je prednji navoj na EF staklu tri milimetra širi 🙂 Ali ajd’ da zavirim.
Za početak, hajde da primetimo da sva namenska stakla za digitalce blendu kontrolišu isključivo iz aparata, što je pomalo tužno, ali je notorni fakat (to je danas jedini suvisli način da se obezbede aftamatika i poluaftamatika). Dalje, koliko znam, EF bajonet je štogod novijeg datuma. A ako i postoje kakve pomena vredne distorzije u ovom objektivu, to se danas rešava kompenzacijama na osnovu prepoznatog profila u softveru za obradu.
Tako da ja nemam o čemu da razmišljam – osim o potencijalnim načinima upotrebe ovog draguljčeta.
Valjano zaliveno, dakle – trajaće, isproban – služiće i neka bude tako:
http://www.youtube.com/watch?v=QnUo-qs2WYg
😉