Možda nije prilično to što vam ovo zavarujem u radni dan, ali ne mogu da odolim. Reč je o jednom od najboljih rezultata u istoriji popularne muzike, o delu koje će se slušati sledećih hiljadu godina. Muzika koju biram za danas je početak možda najvažnijeg albuma rock’n’rolla, delo koje je ugledalo svetlost dana sa zakašnjenjem od tričavih 37 godina.
Da, znam da sam izrekao teške reči. A vi znajte da ih nisam izrekao na prečac.
U životu sam čuo toliko muzike da malo šta može da me dirne duboko. Kada je album Smile izašao 2004. godine, a zatim Brian Wilson i ekipa upriličili koncert na kojem je među uplakanima bio i Paul McCartney, malo je reći da sam bio dirnut. Bio sam toliko potresen da desetak dana nisam hteo da slušam nikakvu muziku, osim ponekad delove albuma Smile ponovo. A kad pokrenem video zapis koncerta, ne mogu da stanem: odgledam ga i odslušam celog.
Poslušajte ovaj isečak još jednom i pažljivo pratite šta se dešava na sceni; uočite količinu muzike upletenu u nešto što će nepažljivi slušalac nazvati pesmičuljkom. Potražite, pogledajte i poslušajte ceo koncert Smile čiji je ovo početak.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.