Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Da citiram komentatora ispod jednog video klipa na jutjubu:
Ne možeš slušati AC/DC i ostati miran.
Pa onda, šta da vam kažem: pustite da svira i skočite na noge lagane.
Samo nemojte posle da pričate da ste se pregrejali zbog muzike za popodne… Nastavite sa čitanjem >>
Sve je o niti. Jednoj jedinoj.
Trik je u tome što niko ne zna koliko je nit jaka dok je ne napnete nekim iskušenjem. Ako li pukne, ne mora da znači da je kasno… Nastavite sa čitanjem >>
Još jedna tema oko koje se kanim već godinu dana…
Još odavno sam video kako se od jedne fotke pravi kolaž: posebno je uspešno kada se primeni nad fotkom neke zgrade, mosta ili sličnog građevinskog objekta. Ukoliko je polazna fotka dovoljno jaka, postoje načini da se simulira slika koja izgleda kao da je sastavljena od više malih. Držao sam to u glavi manje-više stalno, a li bio sam lenj da zasučem rukave. Pošteno da priznam, nisam toliko ni vešt u radu sa maskama, slojevima za podešavanje u Photoshopu, pa sam izbegavao da se pravim pametan… A onda sam prethodnog jutra, prelistavajući fidove u Google Readeru uz prvu kaficu, naišao na how-to prilog na blogu časopisa Digital Camera World koji opisuje varijaciju tehnike simuliranog kolaža (zapravo, simulaciju kontaktnih kopija). Nije bilo druge nego da pokušam i sam… Tačno sam znao koja će to fotka biti: jedna koju sam ulovio tokom šetnje u zlatni sat na gradskom trgu u Kikindi prošlog maja. Evo rezultata:
