Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas slušamo nešto što ne trpi previše priče. Jedino da vas podsetim da bi bilo poželjno da odšrafite ozvučenje, jer ovo je krljačina koja zahteva da se uši produvaju.
Doduše, valja da pomenemo dve stvari. Pustite ponovo, pa pročitajte i pratite linkove, možda nešto bude i vama zanimljivo.
Beše neko romantično vreme… Ovo je toliko benasto da sam oduševljen. 
I sad kad pomislimo kako je sve moglo da izgleda pre šezdeset godina, otkrijemo kako za sve ove godine ništa novo nismo naučili, osim što smo možda utrenirali palčeve na mobilnim telefonima. Nije baš neko dostignuće…
I konačno, došla je na red fotka koju držim u glavi već danima…
Jedne večeri je bilo suviše kasno. Druge večeri mi nije bilo po volji. trće večeri sam mislio na nešto treće… I tako se nizalo još od vikenda: hteo sam da opet fotografišem svog Orfeja. Ideja je ovog puta bila prosta: igraću se u polumraku, držeći veliku blendu i veliku osetljivost i eksperimentišući sa uglovima. Bilo je zanimljivo, priznajem, a nisam se uzdržao ni od malčice postprodukcije. Odabrao sam ovu:
