Poslednji pozdrav Johnu Lordu… Zar ste mislili da ću preskočiti ovo?
Day: July 17, 2012
Crni pesak
Ne znam koliko ste skloni prihvatanju skrivenih simbola u pokretnim slikama kao umetničkom izrazu. Ako težite takvom načinu, biće ovde dosta posla za vas kao gledaoca.
Predlažem vam da prebacite film u HD verziju i da raširite sliku preko celog ekrana.
Ne znam kako će vam se učiniti zvučna podloga ovog kratkog filma. No, kako god da je, znajte da je relevantno. Elem, družina koja kreira ove radove inspirisana je radom sastava za proizvodnju elektronske muzike° The Glitch Mob.
________
° Žao mi je, ali ni posle dužeg promišljanja nisam uspeo da pronađem prikladniju sintagmu za to što ti ljudi rade.
Jedna na dan (107): 16. jul 2012.
Da budem pošten, ovo nije planirana fotka dana. Digao sam ruke od slikanja jedne zamišljene sesije jer me je pomela informacija o smrti dragog muzičara.
I zbog toga, ne bez simbolike, evo jedne fotke sa Tise kojom ću se na poseban način oprostiti od Johna Lorda.
R.I.P. John Lord
Danas je na neko bolje mesto otišao majstor od najboljeg Hammond zvuka u hard rocku. I da se razumemo, deco: ta muzika se zove hard rock, a ne heavy metal.
Jonathan Douglas Lord (1941-2012) će najpre ostati zapamćen kao klavijaturista, aktivni autor i najstabilniji član grupe Deep Purple. Uz činjenicu da je upravo on osnivač grupe, formalno se može reći da je bio nekakva vrsta vođe benda tek u prvim godinama njenog rada. Ali ako je pošteno reći baš nešto, Ritchie Blackmore duguje Lordu sve što je naučio o baroknoj muzici i načinima da se taj stil uklopi u zvuk jedne od najomiljenijih prangija koje je rock’n’roll ikada imao.