Danas je 67. rođendan jednog od najvećih frajera na sceni, muzičara koji je često morao da pokazuje svim pratećim članovima benda kako se to radi, sedajući za klavir ili bubnjeve, hvatajući gitaru, kontrabas ili usnjak u ruke, čak je i saksofon naučio da svira kako ne bi dozvolio drugima da ga zajebavaju. Van Morrison je kontroverzna ličnost, mrko džangrzalo i megasvadljivac, ali je muzici nesumnjivo ostavio toliko da niko nema pravo da mu drži slovo.
Month: August 2012
Rasprava: Maska protiv Duška Dugouška
Čujem da RTS prikazuje Hičkokove filmove. Dobro da su se setili da pokažu mlađim generacijama da filmovi mogu biti napeti i sjajno režirani i bez mnogo tuče, bez krvi i pogotovo bez nebuloznih elemenata akcije koji ničemu ne služe osim da se producenti hvale visinom potrošenog novca. Kvalitet je uvek u modi, što neko onomad reče.
Posebno mi je bilo intrigantno to što koren želje za posmatranjem nasilja (i, nažalost, učestvovanja u njemu) pripada afinitetima razvijanim u najranijoj mladosti – putem crtaća. Zato ovakva parafraza baš i ne čudi. Zapravo, takav je ceo niz kratkih animacija koje sam vam prikazao u poslednje četiri i po nedelje. Obratite pažnju da ovo sad ne dolazi iz Amerike: naon što su elementi kapitalizma preuzeli kormilo u ruskom društvu, to je i cenzura u reklamnim kampanjama štogod popustila. Ode sve u pizdu materinu…
Ko je ovde u pravu?
San o Kaliforniji
Na današnji dan pre 77 godina rođen je John Philips, rodonačelnik grupe The Mamas & The Papas. U to ime, slušamo najveći hit grupe.
Možda bi trebalo da ispričam priču o dešavanjima koja su dovela do okupljanja jednog akustičnog benda u Kikindi, koji je na repertoaru imao i ovu pesmu. Ali odlučujem da vas ne davim glupostima; danas nije dostignut kontekst u kome bi takva priča imala smisla.
Kovertirajte ovu pesmu za vreme kad udari kasni novembar.
Rasprava: D’Artanjan protiv Frankenštajnovog čudovišta
(Dužina naslova me je provocirala da napišem “protiv Frankenštajna”, ali neka me đavo odnese ako ikada pobrkam neimenovano čudovište sa imenom njegovog tvorca.)
Volite li književnost XIX veka? “Tri musketara“, primerak iz biblioteke, bila je verovatno najsmrdljivija knjiga koju sam u životu pročitao. Gde ju je i kako uhvatila plesan, ne bih znao reći, ali nekako sam izdržao onu beskorisnu skribomaniju Aleksandra Dime (oca): imao sam trinaest godina i čitao sam brzinom kojom bih sam sebe danas postideo. A čuveni roman Meri Šeli, nažalost, nisam nikad ni pokušao da pročitam.
Što se mene tiče, aktuelan je Pračet. Vreme je za nastavak čitanja serijala o Disksvetu.
Ko je ovde u pravu?
Sir Duke
Danas klasik: omaž jednog genija drugom geniju, učitelju. Da me đavo odnese ako dodam ikakav komentar na ovo. Ne treba. Uostalom, ima ko je to već uradio.
Eventualno preporuka: ajd’ još jednom, malo glasnije.
Школа лошег превода (5)
Доста је било ленчарења, прелазимо на нешто озбиљније. Данас преводимо пословицу. А пословице су пословично тешке за превод (само немојте да ми тражите ту пословицу о пословицама, док не нађете ону о пословично добро снабдевеној продавници).
Реченица за данас гласи
when there’s a will, there’s a way
- све се може кад се хоће
…је пристојан, уобичајен превод, пословица за пословицу, право из пословнице, нема проблема, осим што је сувише добро. Да видимо шта ће нам дати мало буквалистичког превода.
- кад има воље, има и начина
…е, ово је већ мало горе, бар смо две именице превели као да не знамо да је оно пословица, али ни ово није довољно лоше, јер смо “there’s a” превели као “има” са генитивом множине, што је и даље сувише добро. Пошто се ни TANSTAAFL не преводи као “нема џабе ручка” него “не постоји ствар која је као бесплатан ручак”, онда у следећој и(с)терацији имамо
- кад постоји воља, постоји и начин
што је кококетирање са егзистенцијализмом, а већ звучи довољно енгрпски да би било у складу са савременошћу. Наравно, лош превод увек може још да се дотера, те долазимо до
- кад је тамо тестамент, тамо је и друм
… јер зна се шта чека ожалошћена породица, да се прочита то писаније и окачи нова слика у дућан, и зна се да за све постоји један друм.
Ето. Ко уме горе, широко му поље.
Rasprava: Duke Nukem protiv Majka Tajsona
U ravnopravnoj tuči nema pobednika. Da, možete ubiti od batina onog drugog, ali time ćete samo izgubiti deo sebe i tako potrošiti onu vred…
Ne, ne vredi: ova adolescentska NVO demagogija mi nikako ne ide. Krećem ispočetka.
Možete imati utisak da živite u vreme civilizacijske tekovine u kojoj fizička sila nije ključni faktor opstanka. Možete verovati da se problemi u stvarnom životu rešavaju razgovorom, dogovorom i ostalim tehnikama komunikacije. Što pre shvatite da nije tako, to bolje po vas.
Ko je ovde u pravu?
Prihvati blagoslov (i pleši!)
Deder da ih udenem pre nego što zaboravim na njih…
Jedan od glavnih razloga što volim da odem na festival Nišville uopšte nema blage veze sa festivalom, pa ni sa muzikom. Ali, nećemo sad o tome: posle tri uzastopna Nišvila koja sam pohađao, mogu slobodno da izrazim kako su nova iskustva sa muzikom koju inače ne poznajem (niti bih je se latio paušalno) najvrednija stvar koju donosim sa tog sjajnog festivala. Favorit među (za mene) novim imenima za 2012. godinu je engleska jazz-rock grupa Get the Blessing. To su četvorica ludaka iz Bristola čija energija sviranja može da se poredi sa najluđim punk-rock sastavima koje je svet video. Poslušaj: