Setio sam se ove prekrasne minijature pre nekoliko dana i od onda me ne pušta. Poslušam je svakog dana po dva-tri puta u krug i onda mi srce puno…
Month: July 2012
U međuvremenu, u Rusiji…
Ovaj svet je čudesno šarolik i to ga čini zanimljivim mestom. Jedino…
…Jedino što bi bilo pametno: ponekad stvarno ne treba postavljati suvišna pitanja.
Jedna na dan (121): 30. jul 2012.
Neka ostane foto-beleška onog što nam je popunilo dan…
Prve obrise ovogodišnjeg lutanja kroz Srbiju smo napravili još u petak, a onda je krenulo sistematsko istraživanje. To prepuštam Jasni, jer njene veštine otkrivanja najboljih mesta u okviru zadatih putanja ostaju neprikosnovene. U ponedeljak, znatni trud je potrošen da odredimo tačna mesta konaka (zasad je rešeno tri od pet lokacija). Najveći problem nam je zadao Kopaonik, za koji ili treba prodati bubreg za smeštaj (kad bi bilo mesta) ili su to neki smeštaji sa virtuelnom idejom o elementarnoj udobnosti. Tolik osam blenuo u mapu da mi ništa drugo nije ni bilo na pameti celog dana, pa stoga slika koju delim sa vama:
Isus, muzički i intravenozno
Nisam imao nameru da ispadnem drzak, nego imam jedan rečnik u kome reč “mainline” ima samo jedno značenje, i to glagol sa značenjem “ubrizgati u venu”.
Ali, to je digresija pre nego što sam i pomenuo o čemu je reč; izvinjavam se zbog toga.
Ry Cooder je čovek koji ne samo da izuzetno poštuje izvore muzike koju voli, nego ih istražuje, a zatim i sam interpretira i donosi svetu na uvid. Evo primera.
Naši i njihovi
Negde polovinom devedesetih sedimo moj (na žalost sada pokojni) drug Čupa i ja na 
njegovoj gajbi, i utom zvoni telefon. Sa druge strane je naš poznanik Adil, crna… pardon, Afroafrikanac iz Sudana, nesvrstani student i statista za bubnjevima iz spota “Bonito” od Madam Piano:
– Ćupa, većeras je žurka na Dedinju, da dođeš!
– Pa dobro, ko je pravi, jel’ naši?
– Naši, naši!
Čupa spušta slušalicu, pali lagano cigaretu, zagleda se u mene i reče: “E izem ga, šta li njemu znači ‘naši’?”.
To pitanje sam i ja sebi postavio sinoć, kada me je legitimisala patrola narodne milicije negde na rubu beogradskog atara.
Planeta Zemlja: dvadeset prvi vek, dokumentarno
Gledajte onoliko koliko izdržite. Ako izdržite do kraja, slobodno objavite taj uspeh u komentaru.
Uglavnom, u Pjongjangu je otvoren novi zabavni centar. Otvorio ga je, ko bi drugi, nego On.
Nekoliko opaski:
Nastavite sa čitanjem… “Planeta Zemlja: dvadeset prvi vek, dokumentarno”
Jedna na dan (120): 29. jul 2012.
Nije mi se dalo na kišu, kao onog dana: oblaci nisu bili dovoljno dramatični. I kako sam samo pomislio na oblake, tako sam se setio šta ću da uradim…
I kao što rekoh neki dan, dramatičnih fotki krajnja ideja za obradom jeste da za njima završim u monohromatskom opsegu. I taman se setih fotke koja je imala bolji oblik oblaka od one verzije koju ste videli na fotki broj 118, ali tamo je presudila duga. A sad kad sam eliminisao boje, oblik je najzad zauzeo primat, baš kao što je trebalo odmah i da bude. Tek nekoliko prostih koraka u obradi dovedoše do ovog rezultata:
Mistikov san
Danas slušamo čudesnu, neobičnu i inspirativnu muziku, autorsko delo ništa manje čudesne Loreene McKennitt. Ova crvenokosa Kanađanka škotskog porekla je postigla ono što niko pre nije uspeo tako dobro (a znam da su mnogi pokušavali): da spoji muziku keltskih korena sa zvukom bliskoistočnog basena, prostora iz koga je ponikla većina formi koje su se raširile kao folklor po Evropi. Poslušajte pažljivo.