Nisam imao nameru da ispadnem drzak, nego imam jedan rečnik u kome reč “mainline” ima samo jedno značenje, i to glagol sa značenjem “ubrizgati u venu”.
Ali, to je digresija pre nego što sam i pomenuo o čemu je reč; izvinjavam se zbog toga.
Ry Cooder je čovek koji ne samo da izuzetno poštuje izvore muzike koju voli, nego ih istražuje, a zatim i sam interpretira i donosi svetu na uvid. Evo primera.
Najzad, znate valjda i sami da je on pojedinačno najvažnija ličnost koja je svetu u poslednji čas vratila son, muziku iz smrdljivih ćumeza predratne Havane, sve sa velemajstorima koji su svoje poslednje životne sokove potrošili baš na taj projekat. Ali, danas namerno nisam hteo da prelistavamo Buena Vista Social Club, nego nešto što je moglo da se nađe u delti Misisipija još potkraj devetnaestog veka, a nije toliko pod lupom javnosti kao veličanstveni projekat sa Kube.
A ko je David Lindley? To je jedan od najvažnijih asistenata američke moderne muzike; jedan od onih koji umeju da sviraju sve što ima žice, verovatno uključujući mrežu za komarce i seckalicu za kuvana jaja. Verni saradnik takvih majstora kao što su Ry Cooder, Warren Zevon i Jackson Browne, David Lindley ima i štogod svoje lične karijere koja, da izvinete, nije ništa manje zanimljiva od karijere pomenutih. Ali, to je neka druga priča kojoj ćemo se vratiti kada za to dođe vreme.