Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Znam da kasnim. Viša sila. Ne foliram se.
Sve mi se čini da je grupa Little Feat veoma nepravedno ostala u senci nekih drugih južnjačkih bendova Amerike (u prvom redu The Allman Brothers Band i Lynyrd Skynyrd). Ne znam zašto je bilo tako: volim ih neizmerno otkad sam ih, još kao klinac, čuo prvi put, ništa manje od dva pomenuta benda.
Interesantna mentalna vežba, nabasao sam na nju na jednom blogu i sad mi pade na pamet da je izvedem i ovde.
Dakle, situacija je sledeća: smrt je neizbežna i ostalo vam je još deset sekundi. Koje su vaše poslednje reči?
Baš da vidim kakve predloge imate. Prostor komentara vam je na raspolaganju.
Vežite se. Ne polećemo, ali za svaki slučaj: vežite se.
Upozoreni ste. Čak i pored činjenice da su najvredniji među vama videli ovaj link juče, pa su sami kliknuli i već videli ovo.
Muka živa: posle Rusije i Indije, kuda sada?…
Zamalo da ispadne kako sam zamislio. Zamalo! Eh, to “zamalo” – padoše kraljevstva zbog te reči…
Vasceli dan sam se zevzečio tražeći neki bolji softver i mape za novo GPS sokoćalo. Posao se odužio, dan okraćao. I dok sam dlanom o dlan, izgubio sam dragoceno vreme. A onda, u jednom času koji je bio bolji od svih drugih, provirim kroz prozor i vidim savršeni odnos prirodnog i veštačkog svetla na ulici. Poletim po fotoaparat, krenem da lovim tu kombinaciju dva svetla. A dok sam to radio, iz potpuno nepoznatog razloga, padne mi na pamet jedan crtež koji sam davno video; boktemazo, može biti da je taj poentilizam baš išao preko fotografije… Pomislim da bih vaš mogao da pokušam isto sa inače banalnom scenom. Hoće li se desiti nešto što će scenu učiniti posebno zanimljivom, pitao sam se.
