Neka ostane foto-beleška onog što nam je popunilo dan…
Prve obrise ovogodišnjeg lutanja kroz Srbiju smo napravili još u petak, a onda je krenulo sistematsko istraživanje. To prepuštam Jasni, jer njene veštine otkrivanja najboljih mesta u okviru zadatih putanja ostaju neprikosnovene. U ponedeljak, znatni trud je potrošen da odredimo tačna mesta konaka (zasad je rešeno tri od pet lokacija). Najveći problem nam je zadao Kopaonik, za koji ili treba prodati bubreg za smeštaj (kad bi bilo mesta) ili su to neki smeštaji sa virtuelnom idejom o elementarnoj udobnosti. Tolik osam blenuo u mapu da mi ništa drugo nije ni bilo na pameti celog dana, pa stoga slika koju delim sa vama:
Sva je istina da sam ovako nešto zamišljao i ranije, ali niti sam imao konkretan plan niti sam imao ideju kako bi fotka mogla da ispadne. Radio sam sa aparatom u jednoj i svetiljkom u drugoj ruci, a pokušavao sam da radim sa velikim otvorom blende kako bih namerno zamutio obodna područja. Eksperimentisao sam sa kombinacijom svetla i fokusa, zamišljajući da vodim pogled posmatrača na neka određena mesta; ali to je đavolski teško izvesti i nisam postigao tu zamisao.
Presuda: mišn akomplišd, ali na jedvite jade. 
Ovo je praznjikav eksperiment, jer je prostor za manevrisanje vrlo ograničen, pa nije vredelo praviti puno ekspozicija (napravio sam ih samo pet). Takođe, to što nisam imao tačnu ideju nije mnogo pomoglo da makar usmerim pokušaje ka nečem novom. Tako je kako je, ispalo je ograničeno i ništa pametno nisam ni naučio ni postigao.
Računam, ima takvih dana. Biće bolje sutra.