Reče joj Isus: “Daj mi da pijem”. Jevanđelje po Jovanu 4:7-15
Isus srete Fotinu Samarićanku kod Jakovljevog bunara. Nešto su mudrovali o veri, te joj reče da ode po muža, a ona reče da ga nema, na šta će on njoj da je imala pet muževa i da joj taj s kojim je sada nije muž, čime ona skontade da ovaj mora da je prorok.
Ponekad, kad čujem Nicka Cavea, pomislim da ima Boga.
Niko nikad neće razumeti poreklo perverzije, bez obzira na sve one silne teorije koje, inače, deluju više kao vežba iz poznavanja nerazumljivog jezika nego koherentna nauka. Ali možemo se složiti da glavna mesta za upražnjavanje perverzije postoje tamo negde visoko, visoko, toliko visoko da je Kjubrik morao glavom da plati za to. Baš kao što se krug inteligencije prostire tako što laik ne može da prepozna razliku između totalnog ludaka i totalnog genija (još se vodi diskusija da li je to, zapravo, jedno te isto), tako nećemo moći da znamo gde to vodi kal u duši. Jesu li ljudi bez savesti jedini neiskvareni pripadnici ljudskog roda? Da li nas otklon prema tabuima i skrupule vezuju toliko da nismo više slobodni? Postoji li cena za sve ono što smo ikada pomislili a nismo smeli da kažemo naglas?
Da li je čitanje između redova dovoljno da se spasemo od licemerja civilizacije?