Da li sam ja nešto prespavao ili je počela masovna prodaja bivših političkih saveznika? Možda bi trebalo da se stidim što ne čitam novine niti gledam redovno TV dnevnike, ali ja sam lud k’o struja, pa se time zapravo ponosim…
Koliko li ćemo još informacija o Sir Oliveru čuti ovih dana u vestima? Toliku predstavu prave od njegovih tobožnjih grehova da sam sad manje-više siguran o čemu je reč. On je izvukao kratku slamku i sad služi za odstrel. Ostali su zaštićeni demagogijom, jer bez obzira na to što vidite svojim očima, vi nemate pravno valjane dokaze protiv drugih. Niste imali ni protiv Sir Olivera.
Ostaće stara škola na snazi. Ako su vladajući išta naučili od prethodnika, to je da nikako ne treba dozvoliti da se desi Šesti Oktobar.
Natpis okačen na zid provincijske kafane:
Mole se gosti da ne pipaju pevaljku s masni prsti.
Obrišite masni prsti o stolnjak, pa onda.
Ispovest putnika avionom srpskog avioprevoznika:
Svi kažu, nikad više JAT-om! Pa šta da radim kad oni jedini lete za Tel Aviv? Avion je u startu kasnio 4 sata, i kad tome pridodamo da sam na aerodrom stigao dva sata ranije… A u avionu je posebna priča. Sedište 6D je pokvareno, pa sam pri uzletanju iz Beograda i Larnake bio u vodoravnom položaju. Mislim, bakici iza mene nije smetalo što je moja glava u njenom krilu, ali sam se ja osećao kao da sam kod stomatologa. Stjuardese? Poštujem starije, ali nikako ne praštam šminkanje auto lakom. Stjuard? Smem da potpišem da se predstavlja kao pilot, onako uniformisan, sed, proćelav sa koferčićem na točkiće koji vuče
za sobom. Ruku na srce, da nisam toliko putovao, i sam bih pomislio da je u najmanju ruku barem kopilot.
Selektivno slušanje predstavlja prirodni odbrambeni sistem muškarca. Evoluciono je razvijan tokom dugih vekova, ali je i dalje omaložavan od strane žena.
Žena kaže:
– Slušaj kad ti govorim! Ti i ja moramo da pričamo! Tvoje stvari su svuda na podu! Ukoliko ih ne pokupiš, ostaćeš bez odeće! Sve da si ih skupio i to odmah!
Muškarac razume:
– Blablabla slušaj… Blablabla ti i ja… Bla bla bla na podu… Blablabla bez odeće… Blablabla i to odmah!
Prvi prilog za čitanje ove nedelje je predavanje Noama Čomskog, prenet na Baštu Balkana, o uslovima u kojima genetski modifikovana hrana postaje predmet globalnog eksperimenta koji nije moguće izbeći. Čomski je to predavanje održao 2000. godine, a danas znamo da je bio u pravu, jer su mnogi njegovi argumenti izašli na površinu.
Možete pokušati da se zaštitite ako sami proizvodite hranu, ali to je borba kratkog daha.
U međuvremenu, nadam se da ste u stanju da razlikujete činjenice i senzacionalizam.
Telefonski razgovor dvojice prijatelja:
– Alo bre Tijaniću! Vide li ti koja je bila gledanost ovog Felixa?
– Video sam gospodine predsedniče! Eh, sve bih dao da RTS ima takvu gledanost!
– Zato te i zovem. Sledeće nedelje ti skačeš…
Druga preporuka za popodnevno čitanje: o složenim porodičnim i inim vezama u srpskoj istoriji; esej iz pera Branimira Štulića.
…Inače tu su Vojislavovu pobjedu u Zeti, hiljadu i četrdesete, obližnji zemljaci stoljećima muzli i izmuzli, uzdajući se u junačke, eh, sposobnosti, koje sretna pobjeda nad Kandijanom, dva vijeka prije toga, još više uzvisi. Ali život nije bajka, pa su se Mrnjavčevići grdno, bar što se ratovanja tiče, zajebali. Ukratko, tijela se Vukašina i brata mu Uglješe po Maričkoj bici nikada ne pronađu.
…
U svakom slučaju, Marko kao da nam hoće poručiti: Ej živote, teško ovo jebote, mani me se živote, ti ga nabijem, i sve to kao pomazanik, držeći u drugoj ruci svitak na kojem starocrkvenim piše: Ja, u Kristu Bogu pobožan kralj Marko, podigoh i ukrasih ovaj božji hram…
I tako to.
Nađi mačku.
Da objasnim zalutalima na ovaj sajt: zahtev je retoričke prirode. Nema tu nikakve mačke.
Pošto kupio, po to prodao:
Ne možeš promeniti smer vetra, ali možeš podesiti jedro.
Prijatan ručak vam želim.