I dok dlanom o dlan, ode ceo mesec od godine…
Tokom dana, još od prepodnevnog sedenja u prisilnoj besposlenosti, pa i tokom večeri, uspešno sam izbegao opasnost da uhvatim poneku zanimljivu fotku po neobično lepom vremenu. I dok je datum bio u ciljnoj ravnini, krajičkom oka sam ugledao boje tamo gde ih nema, a zatim rekao sebi: “sad budi majstor i uhvati te prelive”.
Nije bilo teško uslikati. Bilo je teško vratiti boje na mesto tamo gde sam ih, jel’te, video. A od halucinogenih supstanci jedva da sam dve rakijice i dve čaše vina kod poZZdravljača bacio za vrat – nedovoljno da slika opstane. Vrag će znati kako mi je uspelo.
Sad, šalu na stranu: desilo se da je neka prljavština na vetrobranu auta uzrokovala difrakciju svetla i na delić sekunde se razvukoše neke čudne boje oko ulične svetiljke. Ne sećam se da sam ikad ranije video tako nešto. Štriknuo sam nekoliko fotki u različitom merenju svetla da bih bio siguran da imam čestito ulovljen kadar; sve ostalo sam izveo u postprodukciji. Beleške radi, ovo zrno je uvedeno – ISO 800 je dovoljno malo da slika opstane bez prevelikog šuma. Zrno je poslužilo da naglasi te blage prelive koje sam dodao.
Presuda: mišn akomplišd. 
Večeras sam opet slikao. Zamišljeni efekat sam uspeo da napravim, a usput sam izveo kadar ulične svetiljke koji sam odavno nameračio. Pride sam unutar datuma ipak uspeo da uhvatim fotku za kojom sam (makar u mislima) celog dana tragao.
Idemo dalje.
“…boje tamo gde ih nema…”
Profan likovne umetnosti je na jednom času pričao isključivo o bojama. Logično, to je uvek tempirao za kasnije časove popodnevne smene. U momentu kad crna dođe na red postavi pitanje “Kako dobijamo crnu boju?”. Nakon nekoliko dugih sekundi tišine u razredu sam odgovori da je “crna odsustvo svih boja”.
“I dok dlanom o dlan, ode …” cele tri dekade od tog časa, ali čudesan efekat uklesivanja tog predavanja u moje sive ćelije je dobio predhodnim gašenjem svetla i izgovaranjem ove rečenice iz mraka.