Predlažem da se sledeća numera pušta na početku svake informativne emisije i da time zamene petnaestominutni davež kojim nam skreću temu sa bitnih stvari.
Može ponekad i ova rubrika da bude zloupotrebljena za dnevnopolitičke svrhe, je li tako?
A mimo toga…
A mimo toga, bio bi red da se ponekad setimo kakvih je sve grupa i grupica, od odličnih do veličanstvenih, a svih redom zanimljivih, bilo na Ostrvu tokom šezdesetih. Desila se plima povratne sprege: popularna muzika je prešla okean ka Evropi, pa se vratila na zapad i napravila metež. Ne bez razloga, Ameri su tu stihiju nazvali terminom British Invasion, a razni tumači imaju razna objašnjenja o uzrocima, tokovima i posledicama te muzičke invazije na Novi svet.
Ne bih se upuštao u tumačenja tih objašnjenja, jer ne znam više ni ono što sam znao. Tek, ostajem fasciniran brojnošću grupa koje su nastajale u Ujedinjenom Kraljevstvu tih godina. Ništa manje, oduševljen sam i time što je zaista svako imao svojih pet minuta slave. Grupa Herman’s Hermits je imala i više: blistava karijera je bila krunisana sjajnim uspehom u Americi, čak su nastupali i u nekim filmovima. Ali, ko visoko leti, nisko zimi pada: u Americi su bili potrošeni, izvesno ne svojom krivicom. Kada se potrošio fabrikovani projekat The Monkees, Herman’s Hermits su, kao njihova jednako fabrikovana antiteza, pali u zaborav. A kao što nas uče keltske legende, nema boljeg načina da se otarasiš nekoga nego da ga prekriješ velom zaborava…
A onda je napravljen youtube.