Mislite kako god hoćete. Jedite šta god vam drago. Boriću se za to vaše pravo dok god ne počnete da mi namećete jelovnik i prateći katehizis.
Razumem lične stavove, načela kojih se pojedinci drže i ideja koje služe kao vodilje nekom ljudima. Ne razumem potrebu da se takvi principi nameću drugima do nivoa ideologije. Zbog čega nastaje takva potreba onih koji upražnjavaju bilo kakve posebnosti, ne uspevam da razumem, a nije da se nisam potrudio.
Jeste, pogodili ste: govorim o vegetarijancima, a pogotovo o tzv. veganima.
Da ponovim, jer moram (u suprotnom će krenuti da me ubeđuju u nešto drugo): apsolutno podržavam svačije pravo da bira svoj jelovnik i načela koja oko tog jelovnika važe. Štaviše, ne pada mi na pamet da ikoga ubeđujem u suprotno ili ma kakvo drugačije mišljenje. Čak ću i pomoći nekom veganu koji je moj gost da održi svoju nameru o načelu ishrane kojeg se naročito drži.
Zauzvrat, od onih pripadnika veganskog sveta koji vole da šire svoje prehrambeno jevanđelje zahtevam da me ostave na miru. Da prestanu preda mnom da prodaju konzumerske poluistine, jer se na njih ne primam. Da ne pričaju u stvarima koje ne poznaju jer ću ih raskrinkati u dve vruće. Da mi ne pričaju o metabolizmu čoveka jer se u metabolizam očigledno ne razumeju. Pogotovo da mi ne kenjaju o nekim izmišljenim metaistraživanjima jer ću im zauzvrat pomenuti jednako izmišljena istraživanja – i jedno pravo, ono koje sam lično sproveo. A to je da su sve tri osobe koje sam lično poznavao, a da su prevalile 90 godina života, bile mesožderi do poslednjeg dana na ovom svetu.
Mada… Moram da priznam da makar poštujem posvećenost tih ljudi. Recimo, ostao sam apsolutno oduševljen kvalitetom replike “ako želite da budete jaki kao bik, nemojte da jedete bika, nego ono što jede bik”. 
Primećujem da iskreni vegani nisu skloni onom besomučnom foliranju tipa “pljeskavice od soje”, “šnicle od plavog patlidžana” i sličnim vizuelnim manevrima kojima, valjda, namiruju svoju pustu želju da jedu normalno. Nikad nisam kapirao zašto bi neko ko je odlučio da bude vegetarijanac zamagljivao sebi pogled surogatima. Onda mi je jedan pravi vegan objasnio da su to foliranti, koliko sam razumeo, što bi hteli da jedu meso, ali g ane jedu (javno), baš kao što sam i ja navodno folirant zato što jedem meso.
I tu negde sam se predao. Shvatio sam da ne mogu pobediti, mada ja u borbu nisam stupao, nego su neki pokušali da me uvuku. Međutim, i to je u redu. Nego, nešto se glupo osećam već neko vreme, pa reko’ aj’ da napišem i nešto što makar teoretski afirmiše one koji su sledbenici praistorijskog kulta neuspešnih lovaca.
Citat dana dolazi iz zaostavštine čoveka koji je znao koliko čin razmišljanja svojom glavom ume da boli.
Sakrivamo svoje istine da bismo ih posle pronašli kao tajne. Zamišljamo da je Zlatno runo pozlaćena koža ovna. Ali, da bi ona to zaista bila, mi smo je morali prethodno u Kolhidu odneti pa to zaboraviti. I sad, kad bismo tamo našli o drvo obešenu kožu divljeg magarca, naš bi se svet srušio. Čovek ne podnosi saznanja koja nije predvideo.
Borislav Pekić, “Zlatno runo”
Dali su mu kožu pacova, a onda su ga četiri godine prijateljski ubeđivali da je to zlatno runo.
Sinhronicitet nedelje:
Levo je fotografija crvene promenljive zvezde (promenljiva? nestabilna? u procesu gašenja? ne znam koji prevod je pravi!) sa oznakom V838, koja se nalazi se u sazvežđu Jednoroga. Desno je očigledna asocijacija na veb-pregledač Mozilla Firefox.
Da parafraziram lika koji je ovo okačio na fejZbuk: 20.000 svetlosnih godina daleko od nas, neko zaista ne želi da koristimo Internet Explorer.
Generalni direktor državnog preduzeća zove jednoga od najbližih saradnika:
– Dragi kolega, mogu vam reći da ste zaista, uprkos svojim mladim godinama, već napravili izvanrednu karijeru. Mada sa malo škole, kao pripravnik ste se pokazali tako dobro da smo vas već posle dva meseca uzeli u stalni radni odnos, kao šefa magacina. Nije prošlo od tada ni pet meseci, a već smo vam mogli poveriti dužnost šefa računovodstva. Za jedva nešto 
više od godinu dana u vama smo našli najpodesniju ličnost za funkciju direktora sektora koji smo formirali imajući upravo vas u vidu. U međuvremenu, vaš duži studijski boravak u nekim zapadnim zemljama pokazao se kao veoma opravdana investicija. Svi ovde govore o vama sa najvećim pohvalama… E pa, pošto ja, po sili zakona, uskoro odlazim u penziju, hteo sam lično da vam kažem da smo obavili potrebne konsultacije i da u vama vidimo najpogodniju ličnost koja će da me zameni na čelu naše radne organizacije… Šta kažete na to?
– Hvala, tata!
Ako ste iole vešti u engleskom jeziku, pogledajte i poslušajte ovu humoresku u stihovima.
(Tnx Ana)
Ilustrovani BANG! Mišn akomplišd: patka je upucana!
Popričajte ponekad sa nekim dvogodišnjakom. Može vam pomoći da opet razumete život.
(Autor nepoznat)
Hm. 
Vic ide ovako nekako (a ilustracija je ‘nako):
Bosanac muva žensku.
– Đe ti je papirić?
– Molim?
– Đe ti je papirić djevojč’ce?
– Kakav papirić?
– Pa iz kog si ispala, bombon’ce!!!
(Tnx Bojan via FB)
Da, znam da sam u nekim prethodnim utovarima nametnuo standard većeg gabarita, ali dopustite mi pravo na lenstvovanje; i zbog toga, ništa veliko ove nedelje. Uostalom, demagoška načela su ponekad korisna kao praktična ideja vodilja i zato – bolje je za džabe lenstvovati nego za džabe se mučiti. Sve je u redu dok god imate šta da jedete.
Dok god imate šta da jedete. Nije to šala: prihvatite svaki obrok kao praktični izraz blagostanja.
Prijatan ručak vam želim. Čak i ako ste vegan.
Juče ostavih koment, i to duži, a nekim anti-bot pitanjima, očigledno neuspešno rešenim, ga ne sačuvah. Pa evo opet, iako je “aktuelnost” teme prošla. Dakle, evo tzv. vegana, od pre godinu dana, od poslednjih 37. Šta da kažem, osim da u konstantnom traganju za “istinom”, naiđoh i na tu, koju, ne samo Vi, osporavate. Meni je dobra. 25 kg manje (od 100), odlična krvna slika i mirna savest su za mene užasno dobri razlozi da ostanem tu gde jesam. Nisam slep, a nažalost ni bez ukusa, pa priznajem da mi pljeske od soje ili patlidžana, dobro spremljene, zvuče kao fešta, tako da eto i najveće, za mene, mane ovog načina ishrane, ali i pogleda na svet. Zdravstveni razlozi, kod mene, nisu jedini, etičko/verski su, ako ne, i jači. Pa još ekološki, pa… Ali je ipak pretegla odgovornost, kako prema sebi, tako i prema okolini, bar kako je ja shvatam. A da znate samo kakvu hranu (“normalnu) sprema moja mama, eh, kad se samo setim, al se nekad dobro jelo… Baš. No, još nešto želim da Vam kažem. Jasna je potreba da se, jednom uvidevši “istinu”, okolina “prosvetljuje”, baš kao i kod ostalih “istina”, verskih, ideoloških i drugih, što ne znači ništa, osim onog što ste rekli, da je veganstvo-vegetarijanstvo podignuto na pijedestal nove religije, što je ok, jer je današnja religija sve i svašta, pa i POP kultura, a prave religije su, skoro, zbačene sa trona, zasluženo. Ono čemu težim, još, je tolerancija koju eto vi imate prema nama, kada vam “popujemo”, očigledno bezuspešno. Očigledno bezuspešno popujemo, a očigledno bezuspešno i pokušavam da budem tolerantan. Prestanite da koljete i ubijate životinje, i ona su živa bića (naučnici kažu i delimično svesna), može se, bezukusno, živeti i bez toga! LOL, što bi rekli ovi mladi.
Примећујем да вам уопште не смета да убијате биљке.
Biljke i životinje(gde spada i čovek), ni u kom smislu, naučno, religijski, biološki i valjda zdravorazumski, nisu isto, te je poređenje potpuno besmisleno.
“i ona su živa bića”… што се мора односити и на биљке. И оне се размножавају, живе, умиру. Те тај разлог, некако, не лежи.
Živa svesna bića. pošto ni nauka još nije dala odgovor šta je život a šta nije, postoji teorija da je baš sve (u 4% vidljivom) univerzumu – živo. i planeta Zemlja je živ organizam, i drvo, i kamen i sunca i galaksije. Sve ima svoj početak i kraj, sve konzumira nekakvu energiju i nakon određenog vremena (za ljude 80 godina, za planete milijarde i tako dalje, ali i dalje vremena) prestane da postoji.
Verujem da svesnost odvaja životinje od biljaka, iako ne bih dalje ulazio u kategorizaciju, da li skakavci, bakterije ili zmija imaju ili nemaju kakvu svesnost. Kao ni da li voda, drvo i virusi imaju ili nemaju.
Svesnost bih uzeo u nekom širem obliku, umesto neke druge reči, koju za sada nemam.
Dakle, razlika je ogromna.
A sad se manite pošalica, ljudi moji. Tema je ozbiljna.
Ti pozivi “ne ubij životinje” me uopšte ne tangiraju. Poziv na nekakvu moralnost u slučaju ishrane mesom je, izvinite, mimo civilizacijskih normi u podneblju u kom živim. Moji preci, gledano oko 50.000 godina unazad ili više, jeli su meso; to je dokazano barem od perioda kada su krenuli iz Afrike. Nekad su bili lovci, a kasnije, zahvaljujući razvoju civilizacije i utvrđivanju malih oblasti boravka, počeli su da gaje životinje kojima se hrane. Pa se to razvijalo u kućne ekonomije, pa farme… A do našeg vremena, industrija je preuzela primat nad kućnim odgojem životinja.
Ja danas jedem meso samo od onih životinja koje ne bi ni postojale da nisu razvijene i odgojene za ishranu. To važi čak i za divljač, jer teško je reći da se zove divljač ono što se danas odgaja da bi se lovilo.
Ponavljam, uvažavam tuđi stav. A istinu osporavam, doista – ne zato što baš tako hoću u inat, već zbog toga što je istina filozofska kategorija: mene zanimaju činjenice. A istina na kraju ispadne poluistina, a ja se poluistine plašim.
Fraza “naučnici su utvdili” je jedna od tih poluistina. Priznajem činjenice: dajte mi referencu na naučni rad (ili barem članak iz verodostojnog izvora) kojim se svest životinja dokazuje.
Znam, ovde ima demagoškog tona, jer verovatno niko od nas nema na zicer referencu na takav naučni rad, pa zato nije realno da očekujem odgovor te vrste. Ja zapravo karikiram svoju kontru takvom tezom, jer sam umoran od fraze “naučnici su utvrdili” koja se zloupotrebljava na svakom koraku. Pa čak i u rečenici “naučnici su utvrdili da organizmu treba 1 g mesa po kilogramu telesne težine” osećam više istine nego činjenica, ali to je već zato što se u detalje metabolizma ne razumem dovoljno da bih znao koliko je to uverljivo. A kad pričam sa lekarima, bože moj, tek to je veselje. Dva lekara, tri mišljenja: njegovo, njegovo i njihovo.
Mene su u školi učili da moje telo luči enzime koji služe za razgradnju belančevina životinjskog porekla na aminokiseline, koje moje telo potom koristi za gradnju nekih drugih belančevina. Ako je to tačno, onda je prirodno da jedem meso, jer u protivnom koji andrak u mom telu postoje enzimi koji služe varenju mesa.
Može da se priča i o trovanju mesom, znamo tu staru metatezu. Ali može da se priča i o trovanju kafom, čajem, podgrejanim spanaćem, pečurkama, ovim i onim, pa ne vidim dovoljno prostora za opstanak teze o trovanju kao suvislom razlogu za raspravu o opravdanosti ove ili one ideje o jelovniku. A uzrok smrti… Jebiga, mene će ubiti neumerneost u hrani, a ne meso. Više bih sebi učinio dobrog da se okanem triglicerida i ugljenih hidrata nego da se okanem dva parčeta masnih pečenih rebara
Znate, ne manje od 100% nenasilnih uzroka smrti je moguće pripisati pušenju – ako ste pušač. Ako niste pušač, teza će ići u smeru pasivnog pušenja, a ako se utvrdi da je subjekat ocene uzroka smrti ceo vek proveo na nekoj promaji u planini, već će se naći neki uzrok koji nema veze sa životom.
Neka vegetarijanaca. Neka vegana. Ali u času kad se taj princip u ishrani pretvori u jevanđelje, pa još agresivno, moja tolerancija prestaje.
Moj stav ne morate da poštujete. Nego, poslušajte savet mog prijatelja, iskrenog vegetarijanca: shvatio je da od evangelisanja vajde nema, pa je parkirao taj svoj princip tamo gde mu je i mesto – u svoj tanjir u svojoj kuhinji. I to je sve.
Da, jasne su teze mesoždera, ali ne bih dalje širio kontra-argumentima tipa, dužina creva, oblik i broj zuba (više za žvakanje, teško za kidanje) itd itd.
Ima za svaku mesoždersku sumnju odgovor, ali kao što kažete, pitanje je kakvog je kvaliteta i da li želite da verujete u njega.
Ako vam je, a lepo od vas što ste primetili svesnost kao razlikovnu osobinu, stalno do nje, evo i tog dokaza http://www.psychologytoday.com/blog/animal-emotions/201208/scientists-finally-conclude-nonhuman-animals-are-conscious-beings
Kao i “zanimljivost” :
http://www.b92.net/ljubimac/zanimljivosti.php?yyyy=2012&mm=08&nav_id=636716
Za razliku od gorenavedenih biljaka.
I ja volem činjenice, ali izgleda da je užasno teško biti objektivan, kada si izabrao stranu.
Samo tražiš dokaze koje potvrđuju tvoje, a jednostavno odbaciš tuđe.
To važi za sve.
A što se tiče tisućlećnog odgajivanja vrsta samo za ishranu, (a i biljaka), to ne znači da je to apsolutno “dobro” ili “loše”, pa se čak i kaže, u našim vege krugovima, da je u stvari, s obzirom na to da 75% (verovatno nenasilnih) bolesti dolazi od životinja, te da je to – njihova osveta.
Meni se sviđa ta logika.
Naravno, od nečega se mora umreti.
Jasno mi je za evangeliku i tanjire, ali kad ste već krenuli u nerazumevanje, eto mog viđenja.
http://www.psychologytoday.com/blog/animal-emotions/201208/scientists-finally-conclude-nonhuman-animals-are-conscious-beings
Za sve se može pronaći dokaz, samo je pitanje lične spremnosti da se u nešto veruje.
Negde sam i čitao da ljudi u stvari, imaju odavno svoje stavove, te da zapravo ostatak života se hvataju samo za one “dokaze” koji ih potvrđuju, a one koji ih demantuju, zapravo ignorišu.
Tako da ne bih dalje širio “dokaze”, jer je jasno da ih svako može koristiti, ili ne.
Otud i podosta sukoba u ovom svetu, pa što bi se i ovaj razlikovao.
Jedino što je ozbiljno su sva ta klanja i ubijanja svih životinja, pa još i svesnih, od strane još (kao) svesnijih, a ove naše priče, pa…
Možda sam umislio, ali verujem da svaki čovek, koji je video oči bilo koje životinje, negde u dubini, u praiskonu, oseća, kada je ubije, da je to duboko, duboko loš čin i da je to biće zapravo vredno života, baš kao on.
Ovaj čin je izgleda, zamaskiran više milenijumskim stalnim ubistvima, pa nam je prešao u naviku.
Znam da izgleda patetično i moralizatorski, ali rekao sam, etika/religija, igra užasno bitnu ulogu, bar u mojoj odluci. Ne namećem je niti je propagiram, ali kad ste već krenuli u nerazumevanje, evo dela odgovora.
Ali znam da nema vajde od toga, no, eto bar razmenjujemo mišljenja.
Називати клање животиња убиством је пропаганда. Исто као кад бих ја назвао хлеб геноцидом, јер колико је ту зрна жита страдало, и то варварском методом млевења међу камењем.
А онда и то да је земља жива и да камење има свој дух… чак и да имају, какве то везе има? Све те продуховљене ентитете ништа не спречава да једу једни друге, биљождери биљке, биљке минерале, свеждери све редом.
Пре него што се одјавим из ове теме, само да подвучем да су сав мој алкохол и дуван искључиво биљног порекла.
Svest – ne-svest.
evo i propagande
http://www.b92.net/casopis_rec/61.7/pdf/141-154.pdf
Sve je jednom negde napisano i ostalo zapisano. Sve.
Nismo ništa naučili.