Utovar nedeljom, 4. avgust

Leto, godišnje doba za radost… Zato danas nećemo o politici.

Zapravo, nikad da vas priupitam: verujete li vi u stereotipe°? A koji su to stereotipi? Možda oni koji su vam se usadili u poimanje sveta dok ste bili sasvim mala deca? Ili oni koje su vam sistematski usadili u glavu u školi? Možda je to nekakva vaša projekcija mudrosti življenja, potekla ko zna odakle? Ili ste se pomirili sa okolinom, sudbinom i čovečanstvom, pa na svet gledate onim očima kao kad puštate vodu za, k-hm, minulim radom?

Koji je vaš omiljeni stereotip? Samo ne recite da je to onaj “ne mogu oni mene tako malo da plate koliko… (znate nastavak)”. I nikako, ama ni slučajno nemojte citirati nešto ukaljano upotrebom u reklamama (neko negde napisa “wrecklama” – dopada mi se, pasuje, mada je to derivat engrpskog).

Ako baš želite da znate (ne želite, nego vas saterujem u stereotipno poimanje banalne ideje), ja verujem u stereotipe baš zato što silnu energiju trošim da se iz njih iskobeljam. Primećujem da su moji omiljeni stereotipi već uokvireni u poslovice, pa mi je lako da ih izreknem.

Najgori je onaj o tarifiranju životnih poteza prilikom prelaska jednog ili drugog sintaksnog oblika koji služe da označe objekat za suvi prelazak neke vode. Ono što ne platiš na mostu, kaže poslovica, platićeš na ćupriji. Ne možeš pobeći. Poslovica se pretvorila u demagogiju, stereotip je zadovoljen, idemo dalje.

Pa onda onaj o dužini donjih esktremiteta u personifikovanom prikazu neistine. U laži su, zapravo, duge noge. Jer da nisu, ne bi svi oni uspeli da pobegnu. Ili… Možda pobegnu zato što im damo dva sata prednosti?

Jedino se još nisam uverio da li je stereotip ili činjenica: rad u državnoj službi. Ne prolazi bez oštećenja savesti službenika. Mogao sam da ubrojim već devet punih godina rada na jednom takvom mestu, ali srećom, pobegao sam glavom bez obzira posle četiri meseca. Jer znate, ja verujem i u onu poslovicu onaj stereotip “sa kim si, onakav si”.

Ima toga još, ali da vas ne davim: pretoplo je za duboke misli. Umesto toga, laki savet.

Trik je u tome da onaj stereotip koji prepoznate kao model svog ponašanja okrenete u svoju korist. Prosto k’o pasulj, ako znate kako. Prvo: ne morate da platite ono što ne želite ukoliko niste krivi ni za šta. Drugo je još prostije: prestanite da lažete i život će vam postati jednostavan, što je dobit koja je toliko velika da ne može ni sa čim da se izmeri. A što se tiče trećeg: okupljanje Devet Osam Sedam samuraja Skoja je moja ideja; ja sam sebi udesio.

Nije teško. Ništa nije teško. Ako znate kako.

________
° stereotip, –a m, mn. stereotipi [fr. stereotype, v. stereo-, tip] 1. tipogr. metalna ploča, odlivena s matrice, koja predstavlja tačnu kopiju tipografskog sloga. 2. fig. ujednačen, uvek isti postupak, neoriginalna misao, banalnost, šablon. (Ivan Klajn, Milan Šipka: Veliki rečnik stranih reči i izraza, treće dopunjeno i ispravljeno izdanje, Prometej, 2008.)

Da proverimo koliko ste gadljivi: snima se film u kome će se zajedno pojaviti Supermen i Betmen.

I tako… Holivudu je najzad došao crni petak. Uložiće pola milijarde dolara u neko đubre od filma u nameri da zarade pola milijarde i jedan dolar… A ideje ni od korova°.

Podsećam vas da su neki od najboljih filmova stvorenih u poslednjim decenijama snimljeni tako što su kamera, mikrofon i reflektori bili jedini rekviziti u toku snimanja. A jedina sprava u postprodukciji su bile makaze. Filmovi kojima je svrha da drže pažnju gledaocima specijalnim efektima ne bi trebalo da budu predmet utroška vašeg vremena. Mislite o tome.

________
° Bio sam u prilici da doživim kontranapad lika koji obožava holivudske akcione filmove: zdušno je napadao moje pljuvanje po Holivudu braneći priču u nekom takvom filmu. Ne bih da prepričavam kako je to izgledalo; na vreme sam se setio da se raspravljam sa osobom mlađom od stotinu pročitanih knjiga, pa sam se povukao.

Kakav je vaš osećaj za vreme? Proverite u ovom prilogu.

Kao omaž Encu Lesiću, majstoru muzike i zvuka koji je pre nekoliko dana otišao na Neko Bolje Mesto, upućujem vas na popodnevno čitanje jednog starog članka na blogu Yugopapir – Enco Lesić, čarobnjak zvuka: Jedno popodne u studiju “Druga maca” (1982)

Mladi fudbaleri su prvaci Evrope, a hvalospevni ton opisivanja tog događaja će biti zaboravljen onog časa kada ti klinci osete pravila igre. Završiće se tako što će pričati kako im je osobita čast da igraju za reprezentaciju, a paziće da ne upropaste svoje skupe noge koje su za velike pare unovčili u nekom evropskom klubu. Nema tog patriotizma koji ne može da se skrši novcem.

Živi bili, pa videli. Evo, baš da vidimo: ako su prvi u Evropi sa 19 godina, onda je realno da na Mundijalu 2018. godine, kad budu imali 24, budu među prve četiri ekipe. Hoće li biti? Šta mislite?

Ne mogu da odolim. Sledi odeljak iz Homerove “Ilijade” u prevodu Branimira Štulića.

Bijes je tvoja pjesma zlokobniče,
Akilejev inat besmrtan i strašan,
Loše uspomene Ahajcima nanese,
Krasnim junacima podzemlja ogadi;
A smrt i pustoš darivajući svuda,
Ne da se goste ptice i psine,
Eh, već da božja volja bude ispunjena.

Molim, pjevaj pjesmu od začetka,
Od prvog sukoba što zakrvavi
Jakog Agamemnona i božanska Akileja.

Baš bogovi zametnuše svađu,
Uz Divova i Letina sina, Apolona, što kugu
Drsko na vojsku baci, koseći užasno,
Iznova, val za valom, nizašto,
Misleći pritom na Atrejeva sina
I to onog što povrijedi čovjeka
Svetog Hrisa, kad ovaj do brodova siđe
Istobokih, nudeći otkup za svoju kćer,
Leš u duši, na zlatnom skeptru božji stijeg,
Ahajce ljude usrdno moleći a
Najviše upravo obojicu Atrida:

Imajte milosti Menelaje i Agamemnone, i vi ostali
Dobro naoružani Ahajci, nek vam bogovi sa Olimpa
Ostvare sječu Prijamovog grada; a onda
Barem pravog vjetra u povratku, samo,
Rado bih nazad kćer za blago,
Ostalo ne ištem, bilo vam drago.

Moćan šapat zatalasa vojsku: “Ne preziri,
Istraj, daj starcu što želi, al pokupi lovu!”

Samo Agamemnon neće protiv svoje volje,
Tako daleko nitko ne izgura bolje:

Odlazi stari, ne poteži kavgu,
Jebem li ti popovsku majku.
Uhvatim li te kraj dugačkih lađa,
Huljo, još jedared, sada ili ikada,
Ni skeptar ni stijeg pomoći ti neće.
A što se tiče djevojke, kunem ti se,
Ostariće kod mene u Argu, daleko od domovine,
Predući vunu i grijući mi krevet.
A sad, ostavi me. Bježi dok si čitav,
Kasno nije.
Oprošteno ti je.

Da, dobro ste zaključili. Ako ste primetili. Ta tehnika se zove akrostih.

Link nedelje:

Take me to another useless website, please

Ima tu svega i svačega.

Pripazite na vreme. Htedoh reći: pripazite na protok vremena.

Citat nedelje dolazi od prekaljenog velemajstora u konzumiranju, hm, supstanci.

Mislim da je grozno i odvratno kako su se svi odnosili prema Lensu Armstrongu, naročito nakon svega što je postigao, a pobedio je sedam puta na trci Tour de France dok je bio na drogama. Jebote, pa kad sam ja bio na drogama, nisam mogao ni da nađem bicikl…

Willie Nelson

Postoje dva pravila uspeha:

• Pravilo 1: Nikad nemoj svakom da kažeš sve što znaš.
• Pravilo 2:

Da upamtiš.

Sve što leti htelo bi da leti…

Muž i žena odluče da odu na odmor na jezero poznato kao meka i raj za ribolovce. Muž obožava da u ribolov izađe u cik zore, a njegova žena voli da u miru čita knjige.

Jednog jutra, muž se posle nekoliko sati ribolova vratio i odlučio da malo dremne, a žena je tada rešila da se sama izveze malo čamcem na jezero, premda se na njemu sama baš i nije najbolje snalazila. Upali motor i izveze čamac na jedno usamljeno mesto; baci sidro, izvadi
knjigu i nastavi da uživa u tišini i da čita svoju knjigu.

Uskoro naiđe ribolovni inspektor u svom čamcu, pristane uz ženin čamac i kaže:

– Dobro jutro gospođo. Šta to radite?
– Čitam knjigu – odgovori ona (i pomisli “zar to nije očigledno?”)
– Nalazite se na delu jezera rezervisanom za sportski ribolov. Imate li potrebnu dozvolu?
– Žao mi je gospodine, ali ja nemam dozvolu, jer ne pecam. Ja samo sedim u čamcu i čitam svoju knjigu.
– Da, ali u čamcu imate sav pribor potreban za pecanje i što se mene tiče, mogli biste sa pecanjem otpočeti svakog trenutka. Biću primoran da vas povedem sa sobom do stanice i da protiv vas podnesem prijavu.
– Ako vi to zaista i uradite, onda znajte da ću i ja protiv vas podneti prijavu zbog silovanja.
– Ali, pa ja vas nisam ni dotakao!
– Da, ali vi za to imate sav potreban pribor i što se mene tiče, mogli biste sa tim otpočeti svakog trenutka…
– Ummm… Doviđenja, gospođo! Uživajte u ovom lepom danu!…

NARAVOUČENIJE: Ne ulazi u raspravu sa ženom koja čita.

P.S. Da, znamo svi vic o Lali i specifikaciji računa u hotelu. Ne trudite se.

Perspektiva! Sve je u perspektivi! Prvi plan, drugi plan, treći plan…

Ostalo im je samo da gledaju. A Aleksandar, siroma’, pokušava da pobegne sa najružnijeg postamenta koji je neki takav spomenik ikada dobio.

Kažu, život je nit koja se sastoji od niza iskustava. Jeste, ali ta iskustva su takođe posledica niza procena o tome šta bismo i kako morali da uradimo da bismo postigli neki cilj; iskustvo je sve ono što ostane kao trag na putu između ideje i cilja. Kad ne čitaš te tragove na putu, prepoznajući ih pravilno, onda ili ispadneš budala, što je bolni način da brže naučiš neke stvari, ili nastradaš, daleko bilo.

Juče sam bio prisutan kad je jedan naizgled iskusan državni službenik ispao budala zbog sopstvene katastrofalno loše procene. Misleći da ga klijenti na koje se ostrvio lažu, načinio je par manevara za koje bi čak i ponekoj gorepomenutoj budali bilo jasno da su veoma pogrešni. Na kraju je završio po principu koji je promašio da nauči iz čitanke za prvi razred osnovne škole: “ko želi veće, izgubi iz vreće”. Nije mi ga žao: on svoj ručak nije zaradio, osim ako bi se računalo ono kad te država neko vreme hrani.

Kako god, ja mu želim da se danas priseti svoje neutaživosti nekoliko trenutaka pre nego što sedne za nedeljnu trpezu. A onda, da svoje blagoutrobije namiri polako, strpljivo i sa uživanjem u malim zalogajima.

Takav ručak želim i vama: bežite sa sunca, jedite lagano i pijte mnogo vode. A ako prelazite granicu, ne ljutite se na uboge carinike: njima samo teško pada da rade na vrućini i da se bore sa jadnicima koji putuju na potrošačka hodočašća zbog tri kile mesa i pet kila sira.

Oj, živote, skote.

P.S. To da nećemo o politici je, zapravo, bilo obećanje da nećemo o dnevnoj politici. Ko vam je kriv što to niste odmah razumeli. Ako vam je lakše, nisam to razumeo ni ja. Jedini način da se politika ne bavi vama jeste da se vi bavite politikom. Zato, utišajte ton i budite zadovoljni što nije gore.