Zašto pišem kad imam toliko posla da sam se i rođenoj familiji odjavio? Verovatno zato što nisam jedini koji oseća empatiju prema nekim ljudima koji prosipaju svoj gnev na mestima na kojima to nije koristan način ophođenja.
Pred vama, malo niže, nalazi se otvoreno pismo koje upućujem čoveku koji se potpisuje kao gordon, čiji identitet mi nije poznat, a da ga proveravam slanjem e-pošte na adresu r****s9*5 AT yahoo.com – e, pa nemam potrebu. Povod mog pisma je stav koji je izrazio u komentarima uz prilog Zorana Paunovića (Peacock u potpisu na Suštini pasijansa) u rubrici “Muzika za popodne“, pod naslovom “Cigani, skitnice i šaneri“, gde se pričalo o jednoj pesmi koju peva Cher. Raspravu možete pročitati ovde.
Krenuo sam da pišem i ja još jedan komentar, a onda je to preraslo u potrebu da se obratim i većem broju ljudi koji su nedavno prosuli svoju žuč po Suštini pasijansa, pa čak i do mere da su jednom autoru teksta Suštine pasijansa zapretili fizičkim obračunom zato što se ne slažu sa onim što je čovek napisao (reč je o članku “Iskreno pismo Ministarstvo odbrane” Miloša Babovića, koji je samo za prva 72 sata od objavljivanja pročitalo oko 3500 ljudi). No, verujem da će Miloš i sam imati šta da kaže o tome, a ja se vraćam svom pismu.
Upućeno Gordonu. Obraćam se svakome.
– * –
Lepota je u oku posmatrača. A u njegovoj duši se potom stvara ideja o suštini malih stvari. Međutim, nije svaki posmatrač takav. Ima tužnih ljudi koji u mnogim pojavama vide razlog za mržnju.
Mi na Suštini pasijansa drugačije mišljenje uvek cenimo, ne smeta nam čak ni mrvica podjebavanja kad za to ima mesta. Ali ton vređanja ne dozvoljavamo.
Zašto?
Zato što je Suština pasijansa virtuelni ekvivalent stola u nekom ćošetu, gde se već stotinu godina okuplja staro društvo koje je spremno da svakog počasti najboljim što se nudi, a po volji je gostu. No, zna se red: kafanski kanon je nešto što poštuju čak i prostaci. Recimo, gost je uvek dobrodošao da izvadi flajku i ponudi piće govoreći “evo, mislim da je moja bolja – daj da probamo!” I zajedno se radujemo kad se pokaže da je zaista tako kako gost tvrdi, a makar se ljubazno zahvalimo na pokušaju ako se pokaže da rakija nije bila bolja.
Ali, kad gost s praga dovikne “vaša rakija je govno”, a da je nije ni okusio, onda smo skloni da se uvredimo.
Dragi Gordone, učinio sam presedan i nisam izbrisao vašu drugu repliku, ali ne kao podršku tonu pisanja, već kao primer jedne čudne okolnosti.
Elem, nikad do sada u virtuelnom prostoru, posle 21 pune godine online druženja sa raznim ljudima od koji su neki postali moji bliski lični prijatelji u “pravom” svetu, nisam sreo čoveka koji u svom vokabularu poteže reč “hejter”, a da pritom nije svojim ponašanjem pokazao značenje te tužne jezičke kovanice. Na moju žalost, i ovog puta je takav slučaj.
Kad sam već u radnji, primetiću i to da nijedan od Sedam samuraja Skoja (pa čak ni lajavi krelac pride), u svom rečniku nema tu reč – osim u četiri slučaja citata ili parafraze koje sam ja lično potegao (tražilica na blogu radi, pa nađite ako vas zanima, brzo ćete utvrditi okolnosti pod kojima je reč pomenuta). Koliko znam, to važi i za sve prijatelje Suštine pasijansa kojih, na našu sreću i na moj lični ponos, ima toliko da sam odavno ostao uveren u valjanost suda o pokretanju Suštine pasijansa i, nešto kasnije, okupljanju ekipe autora koju iz puke zajebancije, i niko se ne ljuti, nazivam “Sedam samuraja Skoja”.
Vi, dragi Gordone, ili kako vam je već ime, ko god da ste, ostaćete dobrodošli na ovim stranicama, kao i svaka druga osoba čistog srca, poželite li da ponekad pročitate nešto između redova, pa i da ostavite poneki konstruktivan ili makar lični komentar koji usmeravate na temu teksta, a ne na njegovog autora lično.
Usput, ne znam ni koliko vam je godina, a nekako sam izgubio i želju da to saznam, jer poznajem zrele ljude starosti 16 godina i infantilne idiote od 50, pa sam odavno naučio da godine života tela nisu merilo količine i zrelosti čoveka u tom telu. No, ja sam u guzicu natukao štogod godina, a iskustva imam za dva takva života, pa ću dozvoliti sebi drskost da vam uputim savet:
Ne sudite olako o ljudima koje ne poznajete i o čijem poznavanju stvari ne znate ništa.
Greh na mene što sam skriboman, pa preterujem s rečima. Bolji savet glasi:
Ne sudite olako o ljudima.
Duži ili kraći, svejedno, savet je iskren. Osuli ste rafal po čoveku, što reče Peacock, iako ste u ovom slučaju štošta mogli da proverite na ovom sajtu ko je on, šta zaista zna, te kako je i koliko spreman da to podeli sa drugima. Štaviše, čak ste mogli da se usput zabavite i možda naučite nešto tokom te potrage, ali je izvesno da to niste učinili.
Ne kažem ovo da bih branio svog druga, prijatelja i brata Zorana Paunovića, čoveka sa kojim sam proveo neke važne trenutke u svom životu, jer Zoća ume i sam da se brani ako je to potrebno. Kažem vam zato što ste činom paušalnog napada na čoveka (umesto argumentovanog kontriranja njegovom mišljenju!) ostavili tužan trag o sebi.
Znam šta mislite u ovom času, jer niste prvi koga hvatam u takvom raskoraku.
Ne, mi ne znamo ko ste vi, a to više nije ni važno. I ne, ne mislim ni o kakvim neposrednim posledicama vašeg čina, a još manje o nekakvim pretnjama, daleko bilo i ne pomenulo se. Drugo je posredi.
Lako je prikrivati identitet na Internetu. Međutim, kad-tad, stići će vas onaj kog povremeno ugledate u ogledalu. Kažu ljudi da su to teški, ponekad i bolni susreti. Ja to ne znam, jer živim na način koji mi ne pravi teret na savesti; sticajem okolnosti, znam da takvim životom živi i čovek ispod čijeg autorskog teksta ste mu uputili reči uvrede, zbog kojih ja sada slažem ove teške reči. Takav život – život u kome nemamo potrebu da lažemo, mirno spavamo, a uvek postoji neko ko će da pruži savet, pomoć, utehu, radost, pouku ili makar čas dokolice vredan pažnje – želimo i vama.
Negde i nekako, nadam se, pronaći ćete svoj duševni mir koji sada nemate i život će vam postati manje teret a više uživanje. Do tog časa, pak, ako mislite da nije moguće da se ljudima koje ne poznajete obraćate na drugi način, zamoliću vas da svoj gnev prema svetu oko sebe ispoljavate na nekom drugom mestu, a jade koji su razlog takvom ponašanju što pre zalečite.
Bez mogućnosti da vam iskažem poštovanje, ali uz nadu da ćete makar jednog dana razumeti reči koje sam vam danas uputio, pozdravljam vas.
Dragan Grbić
– * –
P.S. Iako razlozi za to verovatno isprva neće biti jasni, pisanje komentara na ovo pismo je onemogućeno. Ukoliko insistirate da svet čuje šta imate da kažete na ovu temu, uputite mi poruku e-pošte na adresu [drgrba AT drgba.info] i imate moju časnu reč da ću komentar objaviti kao nastavak ovog priloga. Neka to bude test poverenja. Uopšte me ne zanima da li u svojoj reakciji podržavate moj stav ili ste protiv njega. Zanima me samo način vašeg obraćanja i to je jedini kriterijum objavljivanja komentara. Ako ne umete da se kanališete drugačije, zamislite ton koji biste dozvolili kada neko drugi piše vašem detetu.
Postoje i drugi razlozi za ovu rampu, ali o njima danas ne mogu da govorim.
Izvinite zbog ove odluke i hvala na razumevanju.