Ono kad te žulja da probaš neki kadar…
Ne znam šta te čizme rade u kupatilu, verovatno ih Jasna impregnira za sneg. Zamislio sam koja geometrija je moguća spram kvadrata na podu. Nisam hteo da čekam…
Da ne budem baš na kraj srca spram one i one fotke, ovde postoji nešto drugo: može li se fotografija raslojiti do tolike mere da ostanu samo elementi koji čine figuru? Setimo se onog ludaka Mondrijana, on je život posvetio pokušaju da ceo svet prikaže sa dve-tri linije.
Toliko lud, nadam se, nisam (“Nisam ja lud, Jakovljeviću!”) . Da pokušam da raslojim još više, nekako mi se nije dalo. Pokušao sam da za kratko vreme pronađem granicu: možda može još, ali i ovoliko je dovoljno.
U međuvremenu, geometrijom sam apsolutno zadovoljan. Čak sam unapred znao da će proporcija 16:9 biti perfektna za ovu potrebu.
Idemo dalje.