Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče – uključujući i one koje gubimo. Kad porasteš, otkrićeš da si često branio laž, obmanjivao sebe ili patio zbog gluposti. Ako budeš dobar ratnik, nećeš sebe optuživati zbog toga – ali nipošto ne dozvoli da se tvoje greške ponove.
Paulo Coelho
Neko je, nekada, baš gadno naljutio Grahama Nasha pa je napisao ovu pesmu…
O prijateljstvu možemo da razglabamo koliko hoćemo: o tananoj lepoti davanja & prihvatanja, deljenja & razumevanja, padanja, uzdizanja & stvaranja…
Ulica je ista, dvosmerna. I sve je u redu dok u jednom trenutku ne dođe do gužve na toj ulici. Posledice su nepredvidljive, a rešenja problema često bolna. “Tanka je linija što spaja. I razdvaja.”, mudro reče u jednoj od svojih pesma Bregović.
Ključna reč je poverenje. Dugo i mukotrpno se stiče, a očas izgubi. I posle toga nikakav lepak ne pomaže.
Čini mi se da danas ljudi olako izgovaraju svašta, obećavaju svašta, rade svašta, a još lakše zaboravljaju šta su rekli ili učinili.
David Crosby i Graham Nash su prijatelji za uzor. Iako različitog porekla (Nash je klasični Englez iz siromašne porodice, a Crosby iz bogate i ugledne američke), različitih muzičkih senzibiliteta i načina pisanja muzike, kao i činjenice da je Nash Crosbyju preoteo žensku koju je ovaj svojevremeno otkrio kao veliki muzički talenat (Joni Mitchell) i ludo u nju bio zaljubljen, decenijama besprekorno funkcionišu kao partneri i muzički saborci.
Kompetentniji od mene tvrde da ovaj dvojac isporučuje najbolje prateće vokale na Planeti! Ja dodajem da je sve to stvar svojevrsne magije koja postoji između njih. I iskrenog prijateljstva, naravno.
Idealisti i nadrealisti!
– * –
Odavno verujem da je suština života da naš sopstveni svet, kao i svet oko nas učinimo boljim, sa rečima iza kojih stojimo i delima koja činimo.
Iza bujice praznih reči ne ostane baš ništa.
Naša dela, nemo, govore sama za sebe.