Pre nego što ovaj projekat učinim bespovratno nepopravljivim – a moram priznati da je na granici da postane nepopravljiv – hajde da makar nadoknadim onaj materijal koji je već bio predviđen za projekat “jedna na dan”. Ovog puta, sasvim flagrantno, treću nedelju dana bavljenja fotografijom u novembru pokrivam ulovom sa dva dana praćenja sedeće odbojke, trenutno jedinog sporta koji pratim.
Verovatno sam već pominjao: volontiram kao vebmaster sajta OKI “Feniks” iz Kikinde, a pride fotografišem utakmice i turnire kad god je to izvodljivo. Već sam ušao u neke tajne tog sporta, pa mi nije teško da pokrijem dešavanja foto-pričom. Dva turnira koja su održana u Kikindi 16. i 17. novembra poslužila su mi da prvi put angažujem Dugu Cev na takvom mestu. Osim tehnike fotografisanja koju mi 200 mm obezbeđuje, bila je to prilika i da savladam neke nove momente u scenariju fotografisanja. Nije bilo lako, jer sala u kojoj su turniri održani nije dovoljno prostrana, ali odlučio sam da to ne koristim kao opravdanje, nego sa se snađem kako znam i umem. Bilo je zanimljivo.
– * –
3-140, 17. novembar 2013.
Fotografisanje u malom prostoru, u po bela dana u neposrednoj blizini prozora, predstavlja prilično tehničko iskušenje. Tu do izražaja dolazi kombinacija nekoliko nezavisnih elemenata. Najpre, kompenzujem ekspoziciju tako da fotke budu namerno podeksponirane. To pogotovo olakšava fotografisanje dinamičnih objekata (a sedeća odbojka je prilično dinamičan sport) jer je optimalno koristiti servo-fokusiranje i matrično merenje svetla. Povećavam osetljivost senzora jer mi trebaju kraće ekspozicije, mada ne preterujem jer moj fotoaparat nije u profi klasi. I najzad, ja i inače slikam isključivo u RAW formatu; ali da to ne činim redovno, u ovom slučaju bih sigurno radio baš tako.
– * –
3-141, 18. novembar 2013.
Koordinacija igre na terenu je važna, jer sedeća odbojka nije samo puko mlataranje loptom preko mreže – štaviše, taktika je važnija od virtuozne igre. Odavno sam želeo da “uletim u teren”, što mi je Duga Cev konačno omogućila. Vođa igre KSO “Subotica” upućuje saigrača u kom smeru da servira.
– * –
3-142, 19. novembar 2013.
Jedna od razlika u pravilima između stajaće i sedeće odbojke je u tome što se dozvoljava blokiranje serve. Zbog toga je uobičajeno da se svaka serva dočekuje šumom ruku oko mreže. Ekipa koja prima loptu pokušava da blokira loptu, a ekipa koja servira se sprema za mogući kontrablok. Zbog takve taktike, često se dešavaju “mrtve lopte”; po pravilu, tada se igra prekida bez poena, a kreće se ponovljenom servom.
– * –
3-143, 20. novembar 2013.
Oni koji ranije nisu prisustvovali utakmici sedeće odbojke, po pravilu se iznenade kad shvate koliko je to dinamičan sport. A tek kad igraju dve jake ekipe, onda atmosfera baš može da se naelektriše. IOK “Borac” iz Banja Luke i OKI “Feniks” su stari rivali i rezultat je uvek neizvestan. U ovoj utakmici, domaćin je pobedio 3:1, ali pitanje je šta bi se desilo da su Banjalučani uspeli da dobiju četvrti set, za šta im je trebalo samo još malo… Kada se igraju takve utakmice, ponekad uključim višestruko okidanje, jer je nemoguće da procenim šta će se desiti u sledećoj sekundi. Jednom prilikom, na jednom prethodnom turniru, baš pri okršaju Feniksa i Borca, prebrojao sam da je lopta prešla mrežu četrnaest puta!
– * –
3-144, 21. novembar 2013.
I kao što rekoh, atmosfera ume da se naelektriše. Neki igrači ulaze u mentalnu zonu koja ih pretvara u mašine za pobedu. Takav je slučaj sa sjajnim igračem “Borca” koji se na mreži suočio sa Dragoslavom, najiskusnijim igračem “Feniksa”. Ovo mi je najdraža fotka sa ove ture.
– * –
3-145, 22. novembar 2013.
Svaki poen je razlog za deobu radosti. Pozdrav na terenu je važan za međusobno bodrenje.
– * –
3-146, 23. novembar 2013.
Rivalitet na terenu je velik i ozbiljan. Međutim, za preko četiri godine aktivnog praćenja sedeće odbojke, ne prestajem da se oduševljavam pozitivnom atmosferom koja inače vlada među igračima. Nije tu reč samo o sportskom fer-pleju, koji je na najvišem nivou: tokom susreta na raznim turnirima, igrači svih ekipa su postali prijatelji. Verujte mi na reč: jako je dobar osećaj biti delom tog društva. Na ovoj slici vidite pozdrav na mreži posle utakmice između OKI “Feniks” i KSO “Krajišnik” iz Banja Luke. Jeste Feniks pobedio 3:0, ali proliveno je mnogo znoja do te pobede. Bila je to poslednja utakmica na tromeču tog dana i kraj formalnog dela drugog kola prve lige Republike Srpske u sedećoj odbojci, u kojoj OKI “Feniks” učestvuje već treću godinu zaredom.
– * –
Bez brige: ima još. 
Sledeći kontigent se bavi muzikom. 
Direktno sam proZZvan, pa ću ukazati na uhvaćene detalje igre (ne fotografije, jer tu nemam primedbi):
3-140 – Kretanje po terenu je vrlo bitna (i teška) stvar da se korektno odigra lopta, a ostvaruje se rukama i nogama. Najveći teret i trenje se dešava na najvećoj dodirnoj površini igrača sa podom. Ovaj detalj možete potvrditi uvećanjem pri dnu slike.
3-141 – Pregledali ste svih 7 fotografija. Da li ste primetili da se tip lopte kojom se igralo u subotu 19. i onu kojom se igralo 20. razlikuju? Ima i to svoje zašto: u pitanju su dva takmičenja sa različitim propozicijama.
3-142 – Svaki sport ima svoje kritične tačke po telo. Ovde se pri kretanju pojavljuju velika opterećenja koja trpe zglobovi ruku i laktovi.
3-143 – Mreža je odignuta oko pedalj od poda da bi se igračima omogućilo postavljanje nogu preko razdelne linije ispod mreže. Ovaj element je neophodan za prilazak bliže mreži prilikom postavljanja bloka. Tu, ispod mreže, nastaje borba za prostor.
3-144 – U želji za pobedom se koriste razna oružja, a psihološka borba zna da bude presudna kad su ekipe sličnih kvaliteta. Posmatranjem i slušanjem možete uočiti slabosti protivnika i iskoristiti ih u prelomnim momentima. Reklo bi se – ništa novo.
3-145 – Kad igra ponese ovakvi pozdravi se pretvore u kolektivnu euforiju, ali je uvek dobro kada imate nekoga hladne glave na terenu.
3-146 – Neko na stopalima, neko na kolenima, neko na zadnjici. Neko se pozdravlja iznad, a neko ispod mreže. Dakle, invaliditet igrača nije presudan da biste se bavili ovim sportom. Sa druge strane, iznenadili biste se koliko igrača na prvi pogled izgleda da nemaju telesna oštećenja, a da suštinski invalidi. Ex: od dvojice gabaritnijih u gro planu jedan je amputirac značajno oštećenog sluha, a drugi sa trajnim oštećenjem kičme.
I tako to. Potvrdiću i navode iz Grbinog poslednjeg pasusa o atmosferi i pozitivnoj energiji. Da nije toga ova priča bi se završila pre nego što je počela. Zato se zaista nije bilo teško navići na druženje sa ovim ljudima i postati deo te priče.
“o atmosferi i pozitivnoj energiji” bi se moglo još štošta reći, a što duže dolaziš na tekme sve manje primećuješ invalidnost a sve više pravi sport.