Paket kojim ću zaokružiti svoje veoma kampanjsko bavljenje fotografijom u novembru posvećen je Jazz & Blues festivalu koji se svakog novembra održava u Kikindi. Započet kao memorijal u sećanje na našeg prerano otišlog prijatelja Geze Balaža, festival je i mnogo pre ove, dvanaeste instance postao dovoljno velik da se može reći da je reč o ozbiljnoj stvari. Pohodim to dešavanje redovno – naravno, sa fotoaparatom.
Nalik onom kontigentu sa dva turnira u sedećoj odbojci, bila je ovo prva prigoda da angažujem Dugu Cev u specifičnom okruženju. Bilo je u slast: od 420 fotki koje sam za tri večeri napravio, skoro polovina je urađena teleobjektivom u ručnom režimu. No, ovog puta sam eksperimentisao više nego ikada ranije. Čak, dozvolio sam ISO 3200; ranije nisam hteo da idem preko ISO 1250. Da vidimo rezultate.
– * –
3-147, 24. novembar 2013.
Jedan od prvih radova Dugom Cevi na koncertu prve večeri festivala beše lov na perkusionistu beogradske grupe The Mambo Stars. Lik je Kubanac, apsolutno je zanimljiv za posmatranje (moja greška: nisam ga slikao više), ali bacili su ga u zapećak scene. Da nisam imao 200 mm, ne bih uspeo da napravim suvisli snimak.
– * –
3-148, 25. novembar 2013.
Drugi bend te večeri mi nije bio po volji. Da se razumemo: Nemanja Zlatarev i Funcastic Funktastic Coalition Band su mladi ljudi koji umeju da sviraju, i te kako. Međutim, ja ostajem zblanut šta oni rade sa tim svojim umećem: zaglavili su u nekom klonu funka koji jako podseća na ranu fazu grupe Spyro Gyra, kakva je svirana tamo negde u vreme kad su se ti momci rodili ili pre. Daleko bilo da ne poštujem to kad neko 20 minuta drvi jednu temu, ali – jebaga, beše dosadno. Pa sam se onda malo bavio foto-eksperimentisanjem. Ovo je tipična duga ekspozicija kombinovana sa zumiranjem. Ta tehnika iziskuje metod pokušaja i popušaja, no ovo beše prva od dvanaestak takvih slika, a ispade najbolja zbog “ogromnog” trombona.
– * –
3-149, 26. novembar 2013.
Drugo veče, po već ustaljenom običaju, rezervisano je za bluzere. Novosadski bend Šinobusi je već pred petim albumom, što je vredno poštovanja, ako volite tu muziku. Ja sam odavno prestao da slušam ovakve forme (bar kad je reč o onom fahu u kojoj tugaljive teme počinju stihovima I woke up this morning, brao sam pamuk, until the noći, ’cause četvoro dece), pa sam morao da uložim mnoooogo strpljenja. Rešavao sam ga eksperimentisanjem sa fotoaparatom i povremenim bežanijama u pozorišni klub, gde smo se Odgovara Kraljeviću Marko i ja nalivali crnim točenim.
– * –
3-150, 27. novembar 2013.
Sasvim slično i sa makedonskim bluzerima Crossroad Blues Band, koji ne mogu da se odluče da li sviraju Chicago blues, Texas blues, roadhouse rock ili british rhythm’n’blues. Black Betty i La Grange jedno pored drugog: epski. Sve bi to bilo u redu da je reč o nekoj dečurliji, nego to su ljudi iz moje generacije, bože me sačuvaj. Opaši se usnjacima oko pasa i evangeliši po belom svetu… Mrak je ponekad najbolji za slike.
– * –
3-151, 28. novembar 2013.
One prethodne sam izdržao da bih u ovom uživao i više nego što sam pretpostavio da ću uživati. Norman Beaker možda nije neko zvučno ime, ali njegov bend je radio sa takvim veličinama kao što su Van Morrison, Jack Bruce i Chris Farlow. Bila je ovo lekcija iz vrhunske prangije: ovo je zvuk bluesa kako danas treba da se svira. Sjajan bend.
– * –
3-152, 29. novembar 2013.
Poslednje, treće večeri, na Jazz & Blues festivalu u Kikindi uobičajeno se čuje muzika za sladokusce. Tako je bilo i ovog puta. Trio Balkan Strings čine otac i dva sina, svi virtuozi na akustičnim gitarama, sa eklektičnim pristupom koji je upakovan u veoma zanimljivu stilsku fuziju koja ima smisla. Ne bi čovek rekao da tu ima bogzna koliko mesta za egzibicije (osim samog sviranja), kad ljudi jednog časa skočiše da sviraju na jednoj gitari. Moglo bi biti da je ovo najuspešnija fotka koju sam do sada načinio “po zadatku” uz pomoć Duge Cevi. Slikao sam sa ulaza u pozorišnu salu…
– * –
3-153, 30. novembar 2013.
Sarajevski etno-fusion bend Divanhana sačinjava osmoro izvrsnih muzičara koji imaju očigledno veliko scensko iskustvo. To je jedan od onih bendova koji “zidaju” muziku svakom započetom pesmom, a u nekom totalu ni ne primećuješ kako te lagano, ali sigurno uvode u zonu. Nisam mogao da ih se naslušam i naslikam; beše to bend koji sam najviše slikao na festivalu. Odlična pevačica: apsolutno je u stanju da svojim pevanjem nadogradi muziku koju njene kolege sviraju.
– * –
Ako vas interesuje da vidite više fotki sa ovog festivala, čestit izbor postoji u mojim galerijama na fejZbuku (ovde: 1, 2, 3, 4, 5, 6).
Idemo dalje… Sledi rinfuz-rapsodija u još jednoj nadoknadi. Biće zanimljivo, s obzirom na to da nisam skoro ništa slikao prvih dana decembra…
Postovanje,
Nazalost ,tek sada sam naleteo na ovaj link i na vase “fotografije” sa Jazz Festivala 2013. odrzanog u Kikindi. Moram odmah da vas ispravim i da vam napisem da se ime sastava pise “Fun(k)(t)astic Coalition”,ali vi ste verovatno vec upoznati sa cinjenicom da se FUNK pise sa K a ne C? Lepo je iz postovanja prema izvodjacu da se informisete kako se pravilno pise ili izgovara njegovo ime ili ime benda,a pre postavljanja bilo kakve web “recenzije”.Nisam bio u prilici da pogledam vasih ruku delo,ali eto nikada nije kasno. Moram priznati da imate zanimljiv i veoma pristrasan pristup muzici a i svemu ostalom,rekao bih!?! Vi ste kriticar?ili mozda jos gore,muzicar?bavi te se muzikom? Nadam se samo ne na nacin na koji to radite sa vasim komentarima ili fotografijama? Ali dobro..!? nije mi u srzi da komentarisem nesto za sta nisam uopste kompetentan da radim. Nazalost u ovoj nasoj zemlji svi rade sve i to na pogresan nacin,pa i ovakve stvari. Rekao bih da ste gospodin starijih godina koji je nekako zaglavio u buntovnim epohama Rock,a pogotovo Blues muzike,i to je lepo nema sta i za svako postovanje,ali upravo na takav nacin i pravite pristup komentarisanju i deljenje muzike i izvodjaca i to vam je ogromna mana jer govori o tome koliko stvarno zanrovski,stilski i kompozitivno poznajete muziku uopste.Sobzirom da se u Rock i Blues muzici radi o veoma kratkim i vrlo jednostavnim formama koje se ne za “dzabe” edukativno nazivaju i “BASIC” formama.Mislim da vas komentar i vase poredjenje naseg sastava sa bendom koji je izdao skoro ili 30 albuma je prava cast pa makar to bila i rana faza u njihovj istoriji. Hvala vam na tome.
Nadam se da cemo biti u prilici da vam nekako prosledimo nase studijske snimke i cujemo vasu strucnu recenziju na tu temu!
Sve najbolje zelimo,
Nemanja Zlatarev &
FunKtastic Coalition Band
Mi, ovdašnji starosedeoci, slažemo se da je zbrka u pisanju prava slika nečije zbrke u glavi. U tom smislu, kada pročitam šta si sve i kako napisao, primećujem da vas je šef Grba u svojoj crtici nahvalio preko svake mere.
Dragi Nemanja,
Eto, svetu se ne može ugoditi. Počev od sasvim nehotično pogrešno navedenog imena benda (što mi, svakako, nije bila namera – nego, ja sam veoma sklon grešenju u kucanju, što mi nije na čast) pa do činjenice da ste očigledno povređeni mojim ličnim mišljenjem o muzici koju izvodite, nalazim se izložen vašoj ljutnji. Izgleda da ovde imamo slučaj povređene sujete, a tu dolazim do starog iskustva da u raspravu ne valja da ulazim, jer ona ne može da bude plodna kada postaje ad hominem.
Ostaću na čas na drugom tragu: pitate me da li sam muzičar. Pretpostavljam da proističe da ako sam muzičar, onda grešim; a ako nisam muzičar, onda nemam pravo na mišljenje. Da li ovo ispravno tumačim? Pa dobro, možda onda zaista ne treba da saopštavam šta mislim o nečijem radu. Međutim, ja duboko verujem da subjektivni stav o nekim muzičkim formama jeste legitiman i relevantan. To, dakako, ne znači da pojedinačno mišljenje može i sme da se smatra opštim stavom, već da i ono ima mesta pod suncem. I to je sve.
Nemojte to da radite, mladi čoveče: ne osporavajte druga mišljenja o muzici, pa ni o svojoj, jer ona se po svojoj suštini obraća svima koji je čuju. Ne povlađujte nikome: svirajte svoju muziku onako kako ste zamislili, istražujte sve paradigme koje su vam po volji, napredujte u pravcu koji ste sami sebi zadali i, pogotovo, ne obazirite se na negativna mišljenja, poput mog. Vaša muzika će doći do još onih koji je baš takvu vole (verujem da već imate sledbenike svog rada) i, kao što to treba da bude, to će održati vaš nesumnjivi trud na površini.
Svoje mišljenje o muzici koju svirate neću promeniti, jer je zasnovano na ličnom stavu izgrađenom tokom prilično dugog perioda slušanja muzike (u mnogo širem okviru stilova, žanrova, umetničkih i estetskih dometa nego što ste, na volšebni način, vi to procenili). Takođe, izuzev omaške u kucanju koju sam već ispravio, neću vam se izvinjavati iako je očigledno da ste uvređeni, jer mi se čini da još uvek niste izgradili mehanizam razumevanja da ne mora svako da bude privržen tom vašem trudu.
Ako nije mnogo da zamolim: prihvatite činjenicu da ljudi, eto, različito misle, iako je sam čin razmišljanja prilično retka pojava ovih dana. Što pre shvatite da nečije negativno mišljenje o vašoj muzici nije nužno posledica animoziteta, to ćete više mesta u svojoj duši imati za muziku, a manje za gorčinu koju ste istresli u svom komentaru.
Uzvraćam vam dobre želje, bez ikakvog cinizma. I želim da vaša muzika traje.
Postovanje jos jednom,
Vidim da niste razumeli 🙂
Vas komentar pocinje ovako:”Drugi bend te večeri mi nije bio po volji”
Ja ili mi nismo trazili vase”licno”misljenje ,niti mislim da to bilo koga interesuje,ali opet ponavljam ako nije konkretno u sklopu neceg sto vam stvarno kao slusaocu smeta..muzikalnost,aranzmani,stil,tehnicke mogucnosti benda,izrazajnost,uvezbanost,neuvezbanost,reprezentnost itd itd..
Pa dalje ide… “Međutim, ja ostajem zblanut šta oni rade sa tim svojim umećem: zaglavili su u nekom klonu funka koji …itd ” i opet to “JA”.
Da li je potrebna dalja analiza vaseg teksta u kom niste nista drugo konkretno izneli do iznosenja svojeg JA!?!? 🙂 Naravno sama ta pristrasnost, podrugljivot pa i malicioznost se dalje moze potvrditi i kod komentarisanja drugih izvodjaca…tipa:
” Ja sam odavno prestao da slušam ovakve forme (bar kad je reč o onom fahu u kojoj tugaljive teme počinju stihovima I woke up this morning, brao sam pamuk, until the noći, ’cause četvoro dece), pa sam morao da uložim mnoooogo strpljenja.”
Pa…
“Sve bi to bilo u redu da je reč o nekoj dečurliji, nego to su ljudi iz moje generacije, bože me sačuvaj.”
i jos..
“One prethodne sam izdržao da bih u ovom uživao i više nego što sma pretpostavio da ću uživati.”
i tako dalje… zakljucak je i vise nego jasan.
Sledeci put obavezno zamolite Dragana Vlajnica da vam se obrati po pitanju odabira programa za festival tj da cuje vase misljenje. Ili to ili cete morati da organizujete festival po sopstvenom izboru.
Sam pristup pa i poenta neke kritike treba da bude ,da je vrlo objektiva i sazeta od konkretnih cinjenica a ne licnih stavova , jer na takav nacin postaje kao sto sam ranije napisao krajnje pristrasna, a sto ne dolikuje samom “kriticaru” koji obavlja taj zadatak po sopstvenom izboru,a da ne govorimo ako to radi u sklopu jednog muzickog festivala.
Treba li da vas podsecam da niste hteli cak ni fotografije benda da postavite uz neko slicno obrazlozenje tipa “nisu mi bili povolji”..(to je jednostavno “presmesno”moram tako da se izrazim. ) A da drvim dalje o pravnim stvarima da ste i ovu fotografiju okacili na internet bez mog odobrenja i pristanka (sto je red opet da se makar obavesti izvodjac o upotrebi) ali dobro.
Ako vec zelite da sve to prikacite na racun neke ili necije sujete,sto je potpuno apsurdno,onda i vi sami imate problem sa tom istom sujetom ,sobzirom da vam je sopstveno “JA” u prevelikom broju recenica vezanih za bilo kojeg izvodjaca. Ocigledno vam nije po volji i ovo sto vam pisem. Ali mora i moja kritika vama da nadje mesto pod suncem kako vi sami kazete.
Ne treba vi nama muzicarima,a u ovom slucaju meni da objasnjavate kako i na koji nacin muzika utice na slusaoca i koji je kraljnji cilj svega toga. Nikada necete ni moci istinski da spoznate i shvatite tako nesto jer niste u prilici da se na pravi nacin bavite muzikom kroz samo sviranje. Mi/ja se muzikom bavim zasto sto je volim bezuslovno i zato sto u tome uzivam u svakom trenutku,i to me cini sretnim za razliku od ljudi koji samo posmatraju sa strane i iznose svoje neke vrlo diskutabilne,neosnovane ,neozbiljne i neprimerene stavove. Sobzirom da sebe smatrate covekom koji iza sebe ima veliku kilometrazu u samo slusanju muzike,tim gore.Nemoj te to raditi,bar ne na ovakav nacin. To vam kazem ovako sigurno podosta mladji od vas,ali iz cistog postovanja prema vasoj licnosti, ne toliko i prema vasem radu. znam da mozete to mozete bolje od ovoga.
Daleko od toga da treba ili da neko od vas ocekuje da se izvinjavate bilo kome,anema potrebe naravno,ali isto tako nemojte cekivati ni vi.
Pozdravljam Vas, i sve najbolje zelim u daljem radu.
Na svom blogu koristim prvo lice jer izražavam lično mišljenje, ne pretendujući da su to opšti stavovi. Upotreba lične zamenice “ja” je, možda protivno dobrom ukusu, neminovna u takvim pisanjima.
Vi biste, izvesno, hteli da uz muziku koju svirate ispostavljate i pravila za njeno razumevanje? E, pa to ne ide tako. Može biti da propuštam nešto strašno važno, ali ostaću nišči duhom i zadovoljiću se onom muzikom koja uspe da dopre do mene.
Takve muzike je na Jazz & Blues festivalu u Kikindi, tokom ovih godina, bilo mnogo.
Mislite da mi smeta što ste nastupili na festivalu? Ne smeta mi. Bilo bi nebulozno očekivati da mi se za tri večeri baš sve dopadne.
A što se mog ličnog mišljenja o sadržaju festivala tiče, Dragan Vlajnić ga već zna.
Kao profesionani muzičar, tj. neko ko nastupa javno, trebalo bi da znate da nije potrebno tražiti dozvolu za objavljivanje fotografije jednom kad je ona načinjena na javnom mestu (tj. javnom nastupu). Organizator festivala je imao puno saznanje o mojoj aktivnosti sa fotoaparatom i nije imao primedbi na to; uzgred, ja sam eksplicitnu dozvolu za fotografisanje već imao.
Mnogo ste drski, dragi Nemanja. Ne znate o meni ništa, a sudite o mojoj kompetentnosti da se izjašnjavam o stvarima o kojima pišem. Žao mi je što sam tako strašno povredio vašu sujetu svojim mišljenjem. Još mi je više žao što je muzika takav medij da je konsenzus nemoguće postići; šta ćete u životu raditi sa svakim koga sretnete znajući pritom da vaša muzika nije našla put do njegove duše, ne mogu da pojmim. Verovatno je strašno baviti se nečim, a da vam pritom teško pada mišljenje ljudi koji se sa tim bavljenjem ne slažu.
Ja, vidite, uvažavam tuđe mišljenje o svom radu čak i kad je negativno. Štaviše, često iz takvih mišljenja ponešto i naučim.
Mada, možda i nije tako… Mislim – šta ja to mogu da pojmim spram činjenice da sam slušajući muziku i baveći se njom ostao hladan na vašu muziku? Ništa, verovatno. Dakle, nisam shvatio. Potrebno je da budem intelektualac da bih slušao muziku. Jebote, ala sam bio u zabludi sve ove godine…
Nemojte više ad hominem, molim vas. Pozovite ljude da čuju vašu muziku, eno je na jutjubu, pa neka sami dođu do zaključka.
P.S. Boki je bio u pravu kada je napisao ono o trombonistima.
Sjajni ste! 😀 😀 😀 😀 😀 😀 I opet vi o vasem licnom..!?!?
Drzite se vi samo vaseg bloga,i to je to! (y) 😉 za bolje i niste.
Od konkretnih argumenata na racun bilo kakve i cije svirke nemate apsolutno nista sem sopstvenog bezobrazluka,sto je porazavajuce za vase godine.
Sapienti sat.
Nažalost, “držanje u blogu” nije moguće jer je ovaj tekst o kikindskom festivalu objavljen u dnevnom listu Politika od 29. 2. ove godine u Kulturnom dodatku.
Odgledao nastup u Kikindi na dvanaestom Jazz & Blues festivalu (https://www.youtube.com/watch?v=hRwu0SAM-Xg). Evo stručnog mišljenja:
Filozofski gledano, drkati se može sebi ili nekome drugome. Drkati sebi (izdrkavati se) je početni stadijum koji sledi iz bezuslovne ljubavi ka svakom trenutku “toga”, a koja samodrkača čini “sretnim”. No, drkati nekome drugom je teže i zahtevnije: treba razumeti šta taj neko želi i naći način da i onaj kome se drka i onaj koji drka budu zadovolj(e)ni.
U slučaju benda Nemanja Zlatarev & Funktastic Coalition muzika još uvek nije krenula ka publici, već stoji zamrznuta u fazi u kojoj je Leb i Sol bio u vreme albuma Sledovanje: samozadovoljavajuće je to izdrkavanje koje čini da se publika nalazi u cipelama zbunjenog prolaznika koji protiv svoje volje u parku nailazi na srećnog egzibicionistu sa alatom u rukama. Sve u svemu, spretno i dosadno.
Napomena: muzičar nisam, ali imam decenijsko iskustvo sa raznim oblicima drkanja.
Према расподели задужења, мени припада част да одговорим на
“vi ste verovatno vec upoznati sa cinjenicom da se FUNK pise sa K a ne C”
Дирљива је та брига за тачно писање. Нарочито кад води рацуна о цинјеницама, и другим појавама са којима би требало да смо вец упознати.
“Nemoj te to raditi” – не ћемо, непада нам на памет.
U svakoj kreativnoj delatnosti postoje iskre i opsta mesta. U pocetku iskre vrcaju na sve strane a opsta mesta tek drze okvir. Vremenom, opsta mesta pocinju da se gomilaju i stvaraju mulj koji davi pravac.
U tome vidim problem prikazanog nastupa Funktastic Coalition Band. Do besvesti se drzeci sablona i uzivajuci u sopstvenom osecaju pripadnosti zvucnoj slici, isporucili su mulj koji je njima, moze biti, prijao ali publici malo znaci.
Najozboljnija posledica takvog pristupa je stvaranje pogresne predstave da je dzez dosadan, sto je vrlo losa uloga za dzez muzicare koji danas i ovde imaju prosto misionarsku poziciju u poplavi biznis nota.
Ovo, medjutim, ne treba toliko da zanima svirace vec organizatore festivala.
Sto se tice reakcije…g.Grbic se nije penjao na binu da objasnjava sta ne treba da se svira, vec je na svom blogu iskazao svoje misljenje.. Uticajnost njegovog bloga je nesto drugo i rezultat je skupa dosada iskazanih stavova.
S druge strane g. Zlatarev nije odoleo da dodje na blog i objasni mu sta ne treba da pise.
Prave kreativce cesto prepoznam po tome sto na sumnje odgovore novim i boljim kreacijama a ne ubedjivanjem da njihovo delo nije podlozno sumnji.
Najbolji odgovor je parafraza recenice samog g.Zlatareva: “Drzite se vi samo sablona. Za bolje jos niste.” A dal’ cete biti, da vidimo…
E, jbš ga! (Irelevantno je da li ću se JA deklarisati kao muzičar ili duduk.) JA sam samo izgubio gomilu vremena čitajući prepisku i istražujući linkove da bih na kraju spoznao da ste već izrekli suštinu u raznim varijantama i da je trebalo stati kod “Sapienti sat”, mada je za MOJ ukus to trebalo izreći i nešto ranije.