Nekada davno, omiljena parola pri početku nekog dešavanja je glasila “Vežite se, polećemo!”… Danas je sasvim umesno da pitamo da l itreba da se vežemo ili opašemo pojasevim za spasavanje, jer ovo nije poletanje, već gnjuranje u gustu smrdljivu masu…
Beše ono trik pitanje: “Šta je gore – neznanje ili nezainteresovanost?” na koje uobičajeni odgovor za daštanje vazda spremnog građanina Srbije glasi “Ne znam i ne zanima me”. Tako će, otprilike, izgledati nastupajući republički izbori. Ništa nije slučajno, dakako: manevar uspostavljanja unitarne vlade će verovatno uspeti, a šta će potom biti jednako je odgovoru na ono pitanje s početka. Verujem, takođe, da ova opipavanja javnog mnenja kroz “zastrašujuće” izjave, poput one o uravnilovci siromaštva među starijima od 65 godina, zaista i služe da se ispita da li je pravi čas za Onu Konačnu Tranziciju, u kojoj će siromaštvo najzad postati institucija, a ne samo realnost.
Suština? Nema suštine (osim Suštine pasijansa, ali vi svakako niste ni pokušali da kažete naglas u čemu je ta suština, što je sasvim u redu), nego se Ovi Ovde preraspodeljuju sa Onima Tamo, ne dajući protom Onima Negde Drugde da stignu gde bi hteli ka Ovom Ali Eto. U međuvremenu, Onaj Iza se pokazao lajav, pa je Onog Nekad uhvatila nervoza da mu Onaj Mirišljavi ne zamesi nešto što bi Ovaj Sata i Taj Sutra pokušali da zaobiđu, a da se, siroti, ne sapletu.
E, tu nastaje tarapana kojom više ne moramo da se bavimo, jer tamo pripadaju samo oni kojima je poreklo na kocu i konopcu, odakle su sišli da se bave politikom.
Biće šta će biti: naš prostor za manevrisanje će se svesti na klozetske radnje. Ostaje vam da se molite svim pičkoustim bogovima da vašu prćiju ostave na miru. Pod uslovom, dakako, da vam je uopšte pretekla neka prćija. Jer kao vas nađu, sleduje vam snošaj sa čvorkom. I to zakonom, a ne uredbom. A to znači da će rečeni snošaj da bude tantrički.
Možda će doći dan kad će mleko biti zeleno, nebo ljubičasto a trava crvena, lica bela a ruke crne, vidici maleni a želje velike, usta puna reči a novčanici prazni para. E, pa zbog toga, nema nam druge nego da gledamo svoja posla. Kad već nemamo pravog.
Klonite duhom, nije to sramota. Ili, ako nađete za shodno, ne klonite dugom, nego potražite svoje rešenje za ono što verovatno sledi na proleće u Srbiji.
Uto bi bilo zgodno da se podsetimo dve osnovne alotropske modifikacije licemerja: glasina i laskanje. Da ne bi bilo zabune, podsetimo se i definicija:
Glasina – kada o nekome pričaš iza leđa ono što mu nikad ne bi rekao u lice.
Laskanje – kada nekome pričaš u lice ono što o njemu nikad ne bi rekao iza leđa.
Mislite o tome. Ili nemojte. Vaša volja.
Tekst za čitanje, razmišljanje i, ako vam pretekne snage, plakanje: Nema razloga za optimizam, razgovor sa Brankom Kukićem, čovekom koji ima šta da kaže. Sa stavovima tog čoveka se ne morate složiti (možda i nećete), ali učinite ono što bi on učinio pri susretu sa vama: saslušao bi vas i razmislio pre nego što bi vam saopštio mišljenje o temi razgovora.
Možda je desnica usporavala određena svetska kretanja time što je dokazivala da teorija progresa vodi u entropiju vrednosti, ali je takođe i činjenica da je levica upropastila pola planete. Stvari stoje tako da su danas glad i siromaštvo, zagađenost planete, kriza rada, agresija novca, krah individualnosti, prisutni više nego ikad do sada u istoriji čovečanstva. Šta danas na tom planu može da poboljša bilo desnica, bilo levica, budući da više “ne zna desnica šta radi levica”? Rešenju problema se mora prići drugačije. Mislim da je neophodna jedna planetarna revolucija. Ali da li je ona danas moguća? Između ovih dilema je i moja sklonost desnici.
Inače, primećujem komentare na raznim mestima koji su izrečeni protiv njega, često čak i ad hominem. To vidim kao relativno pouzdan pokazatelj da je čovek u pravu.
Mrzite ga. Ili nemojte. Obe varijacije su u redu dok god je to zaista vaše mišljenje.
A sad nešto što nismo imali odavno: nađi mačku.
Nije osobito teško, ali je super.
(Tnx Odgovara Kraljeviću Marko)
Izvor ovog citata mi je nepoznat, ali čujem da ga kače kojekuda po svetu.
Gorčina zbog lošeg kvaliteta ostaje dugo nakon što zaboravite na slast niske cene.
Pozdrav ljubiteljima prodavnica petorazredne kineske robe. A vi ostali, idite tamo. Ili nemojte. Postupite po savesti, navici, budžetu, inatu, potrebi ili zadovoljstvu. I sve je to u redu, kako god odlučite. Samo nemojte da mi držite predavanje kako je važno što te radnje postoje. Jer nije. Štaviše, bilo bi važno da više ne postoje.
Sasvim nezanimljivo…
…dok najzad ne primetite.
Prepričani grafit:
Gde ima dima, ima i vutre.
Pozdrav braći Rumunima koji su, kao peta nacija u Evropi, legalizovali medicinsku upotrebu kanabisa (kao dokazano efikasan tretman usporenja razvoja multiple skleroze, kao umirivač epilepsije i kao jeftin analgetik za bolne od metastaza.
Kada dođe neko da vam objašnjava zašto je važno da izlazite na izbore i zašto vaša eventualna apstinencija predstavlja vaš lični poraz (jooooj – vrlo brzo sam pozaboravljao sve one njihove argumente), a vi mu pokažite kako vidite celu tu ujdurmu. Evo predloga:
Zašto je opasno gledati u ženske sise na ulici?
Zato što 82% posmatrača ove slike uopšte nije primetilo pravi izvor opasnosti na ovoj slici za manje od deset sekundi. Eto, zato.
(Da… Ma, naravno… ZNAM da ste baš vi u onih 18%…)
Kratak utovar, znam, nedovoljan, fali svega. Šta ćeš: ovo je pisano kroz Dan mrmota i jedva sam uspeo. Sledeći utovar će neko od Sedma samuraja Skoja.
Nisam se šalio ono oko izbora. Stvarno, prete nam izborima, svi nešto šilje krivake da nas karaju kroz predizborne kampanje. Valjaće da utišavamo i isključujemo kućne telefone budemo li hteli malo mira. Ručak će nam zagorčati, pa predlažem da se prešaltamo na doručak kao glavni obrok u toku dana. Evo, ovako nekako, kao moj subotnji fruštuk:
A to beše tek priprema: ima tu i sira (onog što nema nominativ), maslina, jogurta, ajvara i još nekih šarenih đakonija. Posle ovakvog doručka, ručak ne treba, fala lepo. Osim onog nedeljnog. Aj’ pa sa srećom vam ova nedelja, a prijatno vam bilo za nedeljnom trpezom.
I upamtite: nijedan dan nije bolji od ovog, jer ovo je dan u kom ste tu i sad. Ne dajte Onima Tamo da vam oduzmu mir. Ni sad ni bilo kad.