Imala majka dva sina. Jedan bio pametan, a drugi urednik na blogu.
Pazi ovako: ako ti ne razumeš kako funkcioniše svet, to ne znači da smeš druge da nazivaš neodgovornim, pa i grđim imenima. Stvar je prosta ako shvatiš. Dok ne shvatiš, bolje ćuti. Ćuti i gledaj pažljivo.
Dakle, problem u zdravstvu će se rešiti, naprasno, renoviranjem klozeta po bolnicama. Dva miliona zaostalih rešenja sudskih predmeta će biti razrešeno, takođe naprasno, tako što će sudije od 1. januara nositi toge na sebi. Sportske rezultate u domenu fudbala ćemo naknadno postići gradnjom nacionalnog stadiona, a atletičari neka se i dalje snalaze kako znaju i umeju. Problem kvaliteta informisanja će biti rešen obećanim ukidanjem TV pretplate i uvođenjem prećutane takse na javni servis.
I nemoj da ne bi platio.
Školstvo će i dalje biti uređivano po uputima belosvetske bankarske bagre, po kojoj će oni koji zaista vrede biti pokupljeni čim prokljuve na nekoj matematičkoj olimpijadi ili sajmu inovacija; ostali ima da se pretvore u potrošačko krdo bez sposobnosti kritičkog rsazmišljanja. Važno je samo da ostanemo prijatelji sa Rusima, Nemcima, Tauluancima, Burkinofažanima i inima, a da pritom nikako ne narušimo osetljivu ravnotežu koja će uspeti da održi naš implicitni embargo na prijem u UNESCO onog dela teritorije koji sebe već deceniju i po smatra odvojenim od Srbije. I važno, ama najvažnije od svega: treba sprečiti gradnju one tri vetrenjače kod Kule, jer je od ključnog značaja da sprečimo da onaj tamo ne zaradi ni dinara više od nekog socijalnog slučaja nego da neko najzad napravi prvi park vetrogeneratora u Srbiji, pa makar to bilo i 9 MW, što je dovoljno za jedva 700-800 kuća.
U međuvremenu, evo već debeli oktobar, a On nikako da nam saopšti gde da zimujemo i nikako da nam dodeli vaučere na 5.063 dinara za ostvarivanje subvencije u pansionu. Za to vreme, ako budete pazarili kod zelenih (ili kod zelenaša, zaboravili smo im ime) u iznosu preko 5.000, dobićete vaučer na popust od 5% u nekakvim polupansionima na Zlatiboru. Van sezone, naravno.
Vama je sada ostalo samo još da sačekate da Svemoćni odluči da li ga više svrbi zona A ili zona B, pa da na osnovu njegovog doživljaja svraba, bez tendera, bude naloženo da se raspišu izbori na svim nivoima. Mada… Sve je to suviše slično i iz položaja građana jednako. Ili ne bude jednako. Ili ne znaš ništa više. Ili se prepustiš stihiji. Ili se nekako snađeš sa trubama i, nadasve, trombonima, pa uživaš kao i Istomišljenici. Možda i sendvič zaradiš osim jedne Červene, ko zna.
Vlasno je zaćutati dok je vreme.
A volite li vi da budete ućutkivani? Tako smo i mislili.
Savet Alana Forda:
Ili greši glavnom ulicom ili nemoj da grešiš; ni u jednom slučaju, niko ti neće reći hvala, ali bar će o tebi pisati novine. Ovaj savet je besplatan.
Kupite detetu džip. To će prolaznike oboriti s nogu.
– Fato, što je to: Šest nogu, dvije vise, dvije glave isto misle!
– Da nije zagonetka?
– Jest zagonetka. Reci odgovor.
– Odgovor.
– Joj, glupe l’ žene, ma odgovor na pitanje!
– Koje pitanje?
– Šest nogu, dvije vise, dvije glave isto misle?
– A to: Mujo na magarcu.
Citat nedelje je neobjašnjiv. Radite sa njim šta hoćete. Reklamacije ne primamo. Ilustracije su tanke. Ideje su usahle. Nemi smo. Gluvi smo. A to da smo slepci, jasno je svakome. Raziđite se kućama u miru i nemojte da stvarate nered na tom putu.
Ne može biti dobar pravnik onaj koga ne grize savest. Onaj koga može naročito da grize savest može da bude dobar sudija.
Onaj Selaković, kako mu ime, što je ministar pravde
Džaba vam majmunisanje ako nemate crno na belo ili barem dobru ambalažu.
Teorija algoritama 1:
Vama to može da izgleda naivno, ali održavanje prostih algoritama u grafičkom obliku je od presudnog značaja za očuvanjenedvosmislenosti, jasnoće i efikasnog rešavanja svih mogućih problema. Nema tog majstora, pogotovo Tamo Preko, koji vam neće ovo potvrditi:
Teorija algoritama 2:
Tek posle ćete shvatiti da su algoritmi univerzalno primenljivi u svakoj sferi delovanja, uključujući polularne zabavno-umetničke sadržaje.
Horor-priča nedelje:
Danas ulazim u kafeteriju da uzmem kafu za usput, kad imam šta da vidim. Neki mladić, moglo bi mu biti 23-25 godina, sedi za stolom, pije veliku kafu i gleda kroz izlog lokala. Lice mu deluje spokojno. Ne drnda mobilni telefon, nema laptop pred sobom, izgleda da ni tablet nema. Samo sedi i uživa u kafi.
Neki psihopata, šta li.
Montirali 12 sati informativnog programa, pa su ga vezali za stolicu i pustili mu da gleda to. A onda su mu rekli da na to treba da plaća taksu.
Nikad, ali nikad ne zanemari visoku vrednost privatne inicijative u održavanju putne infrastrukture.
Ne pazeći na kvantitet, potrošili smo sve reči pre vremena. Preostade samo pozdrav.
Prijatan ručak vam želimo.