A sad malo slikanja svetlom: metod koji smatram posebnim u odnosu na škljoc-fotografisanje
Nakon ulovljenog oblaka (koji ste videli juče), krenuo sam kući, ali sam se zaustavio vrlo ubrzo, jer nisam mogao da odolim prilici da slikam suncokrete spram sunca. Zapravo, suncokreti “okrenu leđa” zalazećem suncu. Za razliku od popularnog verovanja da se glave suncokreta vasceli dan okreću za suncem, to nije slučaj: glave suncokreta su po pravilu okrenute ka jutarnjem suncu. Kerebečio sam se nešto sa HDR opcijama, ali fotka koju sam izabrao je jedna ekspozicija koju sam uspeo da obradim do mere prihvatljivog.
Trik je u tome što ta mera takođe podrazumeva odricanje od realnih boja i rasporeda svetla: to je cena upiranja fotoaparata pravo u sunce. Posle sto peripetija da dovedem osnovne elemente u zonu prihvatljive boje i svetla, shvatio sam da to najlakše ide tako što ću nagaziti parametre zasićenja i vibrantnosti. Kada sam doveo raspon boja i svetla na svoje, angažovao sam jedan trik Matta Kloskowskog da dodam jaku auru oko sunca… I da ne poveruješ: tog časa je fotka prestala da bude “slika za bombonjeru” i postala dokument vrućeg i sparnog dana.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ponekad moram da prisećam samog sebe kako meni nije dato da fotografišem, nego mi je dato da slikam – to bi bio moj pravi potpis. Sad, ovo je dijametralno suprotno od ono0g što sam zamislio kad sam pominjao tehnike monohromatske fotografije, ali moram da primetim da su upravo ovakve scene (uključujući i ovu) upravo najbolji kandidati za eksperimentisanje na polju konverzije boje u zonu prostog svetla. Ovu sam već isprobao: to je to.
Sjajna fotka!
Mislim da je između dobre umetničke fotografije i umetničke slike mali raspon. Sviđa mi se: ja sam slikar, a fotografija mi je samo hobi. Suncokreti su fascinantni.
V