Ako i nije tehnički najbolja iz sesije, odabrana fotka ostaje najzanimljivija. A jednog dana kad budem imao valjanu optiku, uloviću ja takvu scenu ponovo.
Svoj fotoaparat poznajem dobro. Savladao sam školu: bolje je ograničenu stvar poznavati do kraja nego neograničenu slabo. Dostigao sam nivo da pre uzimanja aparata u ruke već znam šta bi moglo ispasti (i dobro i loše) zbog potencijalnih ograničenja. To je stvar iskustva, kao i uvek, kao i svugde: kada bi bilo obrnuto, to jest da nisam siguran u svaki ishod, moglo bi da se desi da izvedem celu sesiju ne razumejući da je sve što sam slikao zapravo škart. A šta da vam kažem: to mi desilo nekoliko puta – i veoma je neprijatno. Jednom, čak, u neponovljivoj prilici fotografisanja velike grupe na sceni temišvarske Opere, nisam znao da će me fokus prevariti zbog nedostajućeg kontrasta… Skupa škola; pride blamaža.
Kada sam juče pre podne otišao na pijacu “Najlon” u Novom Sadu, nisam bio spreman baš za pravu foto-sesiju; neko ko ima takve ambicije mora da ode rano ujutru i da provede nekoliko sati na pijaci baveći se apsolutno samo pecanjem dobrih scena. Jasna i ja smo bili tamo u nameri da kupimo neke andrmolje, što smo i učinili. Fotografisao sam samo usput i napravio, nećete verovati, samo sedam ekspozicija – od koje su tri potpuno neuspešne.
Baš mi je žao što nije uspela jedna fotka koju sam slikao izdaleka, pa sam zumirao – a moj Canon ima problem sa zumiranjem; umesto da podesim fokus ručno, žurno sam zumirao i odapeo scenu na kojoj se u drugom planu čini da nekakve četke i pajalice rastu iz drveta. Do vraga, fotka je ispala potpuni škart; znao sam da će verovatno biti tako, ali morao sam makar da pokušam…
A onda, zverajući tako, uočim – zmaja na nebu, očigledno puštanog sa platoa koji se nalazi prekoputa od Najlona. I opet daleko, ali ovog puta nisam zumirao, nego sam se pouzdao u rezoluciju aparata da mi prinese scenu kako treba. Tehnički, dobijena fotografija može da dobije prolaznu ocenu samo dobrom voljom ocenjivača, ali ko da odoli:
Da, to desno je vrh jablana udaljenog oko sto metara; zmaj je udaljen još više. A izrez pune veličine je velik tek 1317×740, što je smanjeno sa osnovne rezolucije od 3072×2304. Da sam zumirao, dobio bih eksplicitni škart (a i ovo je, velim, na granici prihvatljivog), tako da sam se tesno izvukao.
Dobitak od ove fotografije je u tome što sam uspeo da izbegnem zamku ograničenja opreme i što sam se provukao kroz iglene uši uspevajući da dobijem čestitu kompoziciju. Mišn jedva akomplišd.
Lična beleška: u oktobru 2012. se snađi negde za objektiv 70-200 mm i napravi dugu foto-sesiju na Najlonu.
Beleška uz ličnu belešku: ne vredi da se snalaziš za objektiv 70-200 mm ako nemaš na šta da ga navrneš; prvo se pobrini za fotoaparat.
