Day: October 13, 2011

Posle Dana ludaje 2011…

Jedva da odvojim veče da sredim fotke koje delim i da napišem reč-dve. Umalo da tako i ostane…

Protutnjalo je prošlog vikenda: dvadeset šesti put za redom, Dani ludaje su održani u Kikindi. I dvadeset šesti put za redom, pokazalo se da subota kao centralni dan uvek ostane lep dan – možda hladnjikav, ali suv. Tako i bi: i pored preliminarnih najava da će sekire da padaju s neba, to se nije desilo; padalo nešto malo kiše u noći između petka i subote, pa se oprostilo do zore. Do prepodneva, trg je bio suv.

Danima se kanim da napišem kratki izveštaj, nego je kasnila obrada fotki; nisam imao vremena. Nisam video niti slikao previše toga, jer najpre nisam hteo da pravim gužvu ni sebi ni prijateljima koji su bili naši gosti u subotu i nedelju. Pride, imao sam jednu nevoljnu obavezu, prisustvovao sam jednoj sahrani, pa mi je prvobitni plan za subotu bio poremećen satnicom i raspoloženjem. Nekako ispade da sam napravio tri foto-sesije kao celine, no i to je bilo dovoljno, jer imam dobar rezultat. A biće toga jošte dogodine.

Počelo je, dakle, u petak: stigao sam samo toliko da fotografišem karnevalski defile predškolske dece, što je i inače jedna od najzanimljivijih tema za objektiv.

Karneval maski - defile dečice iz kikindske opštine. Klik na ovu sliku vas vodi u G+ galeriju.

(klik na svaki od šest foto-kolaža vas vodi direktno u Google+ galeriju; ima oko 120 fotki u svih šest odeljaka)

Nastavite sa čitanjem… “Posle Dana ludaje 2011…”

Kao ptica

Ja sam jedan od onih koji se plaše visine. Čak imam frku od letenja avionom, mada nekako suzbijem taj strah. Ali, padobranci su mi posebno nejasni.

Verujem da adrenalinski udar deluje kao neka vrsta droge. Dalje od toga ne bih mogao da razumem porive ekstremnih sportista.

Mada, složićete se da su padobranci pioniri maleni za one koji koriste odelo za letenje…

Fotografija dana, 12. oktobar 2011

Svako veče, šolja čaja sa medom.

Ima možda nedelju dana da sam krenuo u pripremu jedne fotografije, pa sam na kraju odustao iz ne znam kojih razloga… Naime, Jasna i ja smo se posle mnogo godina vratili jednom malenom ritualu: svake večeri popijemo neki blagi aromatizovani čaj. Odavno smo naučili da ne ukrštamo šećer i čajeve, a pošto nekim čajevima tek uz zaslađivanje krene puni ukus, to koristimo dosta meda u svojstvu zaslađivača.

Dakako, volimo med i u osnovnom stanju. A tekstura meda je nešto što me privlači već neko vreme kao predmet istraživanja u objektivu. I eto, najzad se desilo. Napravi osam desetak sličnih ekspozicija, sve sa malim varijacijama i sa planom da fotke različito pripremim. Samo jedna konstanta je važila: boja meda mora da bude sačuvana. Zato sam postavio neutralnu pozadinu (crni hamer; lična beleška: kupi novi) i odlučio da pažljivo izmerim boju svetla pod blicem. Rezultat je sledeći:

Fotografija dana za 12. oktobar 2011.

To je pomoglo da sačuvam boju; u obradi sam posle samo malčice pojačao kontrast, a ne zasićenje – to je dobar trik, ukoliko tako ne narušavate ukupnu atmosferu na slici – i gledao sam da sačuvam odsjaj od pregorevanja, što sam ipak morao da popravim “četkicom”.

A zašto je kadar iskošen? Odlučivanje na tu temu za ovu fotku je trajalo duže nego obrada svih fotografija. Na kraju sam odlučio da se povinujem ličnom utisku (za koji ne znam da li ćete deliti) da ovaj ugao nekako naglašava težinu meda. Vrag će ga znati da li sam u pravu što sam tako uradio. Šta vi mislite?

Kako god: mišn akomplišd.