Day: November 17, 2011

Koliko često…

Imam nekoliko pitanja za vas. Zamislite ih kao jedno pitanje, pa pokušajte da odgovorite.

Preseci žicu i počni da živiš, ako ne umeš drugačije.1. Koliko često provodite 24 sata ili duže bez kontakta sa resursima na Internetu? Kada vam se to poslednji put dogodilo?

2. Kako reagujete kada ste nasilno offline (npr. nestane struje ili, daleko bilo, računar je u kvaru)? Da li se zbog toga nervirate, makar prikriveno?

3. Koliko društvenih mreža pohodite? Jeste li ponosni na taj broj?

4. Da li vam obilje sadržaja na Internetu pomaže ili odmaže da završite planirani posao? Da li biste bili efikasniji kada biste Internet imali samo 3-4 sata na dan?

5. Kada neko postavi retoričko pitanje “kako smo samo živeli pre bez Interneta”, šta pomislite? Date li neki odgovor u sebi ili samo ponovite to isto pitanje?

6. Poslednji vic koji ste saznali – da li ste ga čuli uživo od nekog ili ste ga pročitali sa ekrana? A da li ste ga poslednji put ispričali ili poslali e-poštom?

7. I najvažnije pitanje: šta je najvažnije što bi danas bilo različito u vašem životu da se Internet nikad nije pojavio u ovom obliku kojim danas raspolažete?

 [EDIT: navalili odgovarači da numerišu odgovore na taksativno postavljena pitanja, pa nisam imao kud nego da numerišem i sama pitanja.]

P.S. Pozdrav prijatelju koga neču neću imenovati i koji se veoma zabrinuo za moje zdravlje samo zato što nisam postavio nikakav prilog na Suštinu pasijansa celo popodne i veče, do sitnih sati. Pobogu, čoveče: isključi računar i živi malo.

Begunac je uhvaćen na delu

Ako imate malo dete, bilo bi bolje da ne gledate ovo… Kad premotam 19 godina unazad, sećam se sličnih scena u rođenoj kući… Ali tad nisam imao resurse za hvatanje dokaza.

A kad smo kod resursa za hvatanje dokaza, pogledajte opet šta se dešava od 1:20 nadalje… Dasa je očigledno provalio špijunažu i odlučio da ukloni kameru… Faca govori sve.

Fotografija dana, 16. novembar 2011

Lišće sa oraha je najzad potpuno otpalo. Vreme da osvežim onu scenu.

Setićete se, postoji jedna banalna scena koju slikam kroz prozor svog predsoblja: dimnjak na komšijinoj kući i orah u drugom planu, taj je čak u trećem dvorištu. Scena je jednostavna, ali dobro posluži za prikaz doba godine. Kad bih bio dovoljno stpljiv da napravim time-lapse film od fotki hvatanih godinu dana, ovo bi bila scena kojom bih se igrao. Nisam baš toliko pošašavio: zasad su dovoljne fotke koje sam uradio ranije u projektu “jedna na dan” (ova, ova, ova, ova i ova), mada sam propustio žuto lišće. No, ostaje još krošnja pod snegom i biće dosta.

Ova fotka je načinjena malčice pod pritiskom jer sam bio zauzet krupnim poslom i nisam bio opušten. Da, škola veli “opusti se” – to je važan preduslov da dođete do boljeg rezultata. Ipak imam nešto zanimljivo:

Da odmah napomenem: ne, vazduh nije bio toliko ljubičast, mada je imao neku čudnu notu zbog te oblačnosti i relativno visoke vlage u vazduhu kasno popodne. Iz tog razloga sam i obradio scenu tako da više liči na crtež nego na fotografiju. Kao što rekoh jednom prilikom, moja misija je da slikam, a ne da fotografišem. A to što se može slikati i fotoaparatom prestavlja malecku povoljnost za mene.

Sad čekam sneg. A u međuvremenu, mišn akomplišd, bez obzira na ovaj fantomski ulaz tame s leve strane. Boktepita kako se to stvorilo.