Ognjen

Sve sem fotona stari, samo je znanje uvek seksi.

Tokom šeste nedelje života, Ognjen je zakačio prehladu, koja je prošla, ali je stridor ostao. Bio je to prvi korak ka jednogodišnjem paklu, masovno popločan neznanjem i ignorisanjem, a tek retko nadom, stručnošću i toplom rečju. Iz pakla smo izašli sami, kao oštećeni psihijatrijski slučajevi. Ali smo izašli.

Brzo ću proći sitne korake koji su nas uveli u realnost sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije: doktor opšte prakse konstatuje stridor, upućuje nas kod pulmologa na pregled; pulmolog na Univerzitetskoj dečjoj Klinici u Tiršovoj čuje početak upale pluća i prepisuje penicilin; doktor opšte prakse se čudi, ali ipak počinje terapiju; dežurni lekar u domu zdravlja se čudi kako ja (em vešto, em uopšte) presvlačim dete; dobijamo uput za ORL pregled; ne znajući odlazimo na Banjicu odakle nas vraćaju jer je dete suviše malo; popravljamo se i odlazimo na Institut za majku i dete gde lekar konstatuje laringomalaciju, poremećaj oblika poklopca grkljana koji deformiše struju vazduha i čini da svaki udisaj zahteva napor; doktorka nas uverava da Ognjena treba vakcinisati i u roku od 4 nedelje mu daje dve doze petovalentne vakcine (DI TE PER – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, POLIO – protiv dečje paralize i HIB – protiv hemofilusa influence B).

Nastavite sa čitanjem… “Ognjen”

Važno da se lepo zove

Citat dana dolazi od čoveka koji je imao strašan peh da misli svojom glavom još kao jako mlad. Onda se taj peh pretvorio u greh, a grehu je pripisana kazna koju su pojeli skakavci. A čak i kad je bio u prilici da kaže sve što ima, u vremenu kad se to najzad smelo, našao se način da ga tuku još malo. Pa makar i na ulici.

Borislav Pekić (1930-1992)

 

Inventar činjenica stvarnosti kojima smo dali lepša i bezazlenija imena, beskonačan je… Njihovo nas ređanje nigde neće odvesti, kao što ne odvodi ni stvarnost koju iza sebe krije.
Hitler je genocide nad Jevrejima nazvao eufemizmom “totalno rešenje jevrejskog pitanja”. Posledice nisu bile eufemističke.

Borislav Pekić,
u eseju “Spasonosni eufemizam rđave stvarnosti

 

Ne znam da li ste čuli i posetili blog na kome se objavljuju misli Borislava Pekića. Nije zgoreg da svratite tamo ponekad i pročitate ponešto. Vredno je svake sekunde provedene u čitanju.

Ne želim sexy LinkedIn

Dokon pop i jariće krsti. Pre dva dana, na Business Insideru izašao je post njihovog saradnika Džima Edvardsa pod nazivom “How Linkedin’s Lousy Sex Appeal Could End Up Killing It”.

Linkedin-iconVajni spisatelj, očigledno pritisnut rokovima i nedostatkom inspiracije, protrčao je kroz sijaset društvenih mreža, video da nema ništa novo da se napiše o Facebooku i Tweeteru, te je rešio da se okomi na portal koji, i sam priznaje, veoma retko posećuje.

Argumenti? Nije “sexy”. Wow.

Nastavite sa čitanjem… “Ne želim sexy LinkedIn”

Koliki je svemir…

…Ko će ga znati. Što reče onaj “veći je od mog dvorišta, to je sigurno!”…

A onda, opet pomislim: razmišljanje o veličini svemira je toliko antropocentrično da možemo slobodno i da se okanemo takvih misli.

Fotografija dana, 20. novembar 2011

Ponekad iz mene izbije stari ljubitelj mačaka… A ova je izazvala i jednu asocijaciju…

Odavno u kući više nemamo mačke. Razjurili ih kerovi koji, osim što su lepi, nisu ni korisni ni isplativi. Ali dobro ,to je neka druga tema: kad živite u kući u varoši u kojoj ima mnogo paorskih dvorišta, onda je mačka neophodna. Pogodićete i zašto…

Svakakvih mačaka je bilo u našoj kući. A najbolji lovac od svih beše neka mačka koja se prišljamčila u domaćinstvo kao ratni veteran: bila je to ona poludivlja “tigrasta” sorta, a kad je došla već je bila bez repa i bez jednog oka. Tamanila je pacove do mere da ih na kraju više nije bilo na tavanu. Noćima smo slušali borbe na tavanu, a onda smo s jutra zaticali pacove na travnjaku, pa čak i na terasi. Manje gadljivi bi se prisetili da je to bio dobar znak: kada mačka ostavi svoj ulov ispred domaćinovog praga, to je znak vrhunske privrženosti domaćinstvu – to zver deli svoj plen.

Svega toga sam se setio kad sam danas, ispred pekare, video jednu mačku kako mirno leži na zimi dok ljudi prolaze. Prišao sam joj lagano u nameri da je ne uplašim dok je budem slikao – i uspeo sam. Ostala je da leži i kad sam otišao.

Fotografija dana za 20. novembar 2011.

Možda scena nije baš najprijatnija za gledanje, ali tako je to u stvarnom životu – suočavaš se i sa stvarima koje nisu baš lepe za gledanje. Što se mene tiče, ovo je uspešno uhvaćena slika životinje sa kojom sam imao kontakt očima. Mišn akomplišd.