Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
“Dosta ti govorit dadoh, crna ptico!” Tad ustadoh,
“U oluje divlje beži, što se kroz noć raskriliše!
Ne ostavljaj niti traga svojih laži kraj mog praga,
Meni je samoća draga! – odlazi sad iz te niše!
Iz mog srca kljun svoj vadi, nek ti trag se ovde zbriše!”
Reče Gavran: “Nikad više”.
(nastaviće se)
Jedna grupica dobrih momaka (momci u duši, inače sve ozbiljni ljudi) često se okuplja u blizini Suštine pasijansa. Budno motre šta se dešava i često komentarišu priloge. Pride, neki od njih su agilni i toliko da mi se direktno obrate, pa onda razvijamo diskusije u svim smerovima.
Pre nekog vremena, razvio sam pakleni plan da iskoristim svaku priliku da dovučem te dobre momke (momke u duši, inače sve ozbiljne ljude) sa ove strane tezge na Suštini pasijansa. Da vide malo kako je to.
Jedan od tih dobrih momaka (momaka u duši, inače sve ozbiljnih ljudi) je i Boris Bjelošević, koji se osvrnuo na jedan zanimljiv pesmičuljak koji je prošao kroz pedesete, šezdesete, sedamdesete i, gle vraga, osamdesete. Đavo ga ter’o da mi pošalje mail, sve misleći da ću ja da preuzmem temu. Jok, bato: ta tema je tvoja, izvoli mikrofon, rekoh mu.
Udovoljio mi je.
– * –
Naleteh na TV-u na deo pesme. TV mi inače služi kao radio, pa mi privuče pogled tek kad je pre toga privukao sluh.
Zastanem, slušam, uživam. Uvek tako uradim kod ove pesme. Grba Neko bi rado brže-bolje pobegao od ov(akv)e pesme; i ja bih da sam je čuo u izvedbi New Seekersa.
Baš kao da su pobegli sa nekog takmičenja za Pesmu Evrovizije s kraja prošloga veka.
Ako ste iskusili zastoj rada Suštine pasijansa, niste jedini.
51% krivice snosi Loopia, koja sve angažovanije radi na tome da me izgubi kao klijenta.
49% krivice snosim ja, koji patim od sindroma lenjog dupeta i ne selim blog na drugo mesto.
Još bih se navukao na priču koja mi je servirana (mada ne mogu da osporim ljubaznost ekipe). Nego, bio sam godinama administrator jednog servera na netu i znam ponešto o tome kako se obezbeđuje nužna funkcionalnost nekog servisa, pogotovo plaćenog servisa.
Pokrenuću korake za preseljenje Suštine pasijansa na neko drugo mesto. Preporuke, one argumentovane i isključivo iz prve ruke, svakako su dobrodošle.
Ako se bavite fotografijom van kuće, onda vam je saznanje o vremenu zlatnog sata potrebno.
Verovatno znate za pojam “zlatni sat”. A ako ste ga okušali objektivom svog fotoaparata, onda znate da je to jedan od onih čarobnih momenata kad ne možete da pogrešite: čak i vazduh ima nekakvu neobjašnjivu, sjajnu boju koja daje ekstra utisak sceni koju slikate.
Samo da vas podsetim na jednu letošnju fotku dana koju sam uspeo da učinim zanimljivom samo zahvaljujući zlatnom svetlu:
Trčao sam da uhvatim kadar: ova kombinacija svetla se ulučila tokom možda dva minuta. Bio je to zlatni sekund u zlatnom satu…
Po mom iskustvu, april i novembar imaju najbolje popodnevno zlatno svetlo, jer traje duže, pod uslovom da je lepo vreme. Stoga vas pozivam da se okušate: uhvatite čarobni trenutak na nekom zanimljivom mestu.
Početak i kraj zlatnog sata zavise od geografske dužine, konfiguracije terena i doba godine (dakako, i od vremenskih prilika, ali to valjda ne moram da pominjem). Vremenom naučite da uhvatite takvo vreme, pogotovo da prepoznate varijacije svetla koje postoje kada je 
Sunce iznad, odnosno ispod horizonta, a svetla još uvek ima dovoljno. Hajde da kažemo da bi trebalo da ste na željenom mestu pola sata pre zore, odnosno pola sata pre zalaska sunca. S obzirom na to da valja napraviti i trijažu uglova za slikanje, neka to bude i neki minut pre. Moje lično pravilo je da pokušam da se nađem na mestu za slikanje barem sat vremena pre zalaska sunca (u jutarnje sesije još nisam krenuo). Inače, ključna razlika između dva perioda je u tome što ujutru imate čistiji vazduh, što je idealno za pejzaže, pogotovo panorame.
U proračunu vremena za izlazak na teren vam može pomoći online kalkulator zlatnog svetla na koji sam naišao uz pomoć preporuke jednog fotografa na G+. Samo kliknite na mesto na mapi koje određuje mesto na kome ćete slikati i dobićete detaljnu listu za ceo mesec.
Ono jeste, sad će Miloš da me pita “a onaj moj program”? Pa, koristio sam ga, nije da nisam! Nego, mislim i na druge, pa eto prilike…
Jeste prošla Noć veštica – ili kako se već to naziva kod nas – ali ovaj kratki film je baš od onih pravih za tu priliku.
Priznajte da niste očekivali. 
Ala vreme leti. Koliko juče, bilo je proleće. Strašno. Fotografija se tu pretvara u dnevnik…
Mislio sam da će večerašnja fotka koju ću izabrati za fotku dana biti nešto drugo (tačnije: neko). Ali, usput mi se ukazala prilika za incidentalnu fotku. Ishod mi se dopao – a bio je to rezultat jednog jedinog pokušaja – i sad nemam kud.
Šta da radim, ne mogu da se nauživam jesenjih boja…
Fotka je izvedena pred mojom kućom, uz pomoć blica ugrađenog u fotoaparat, sve sa merenjem svetla u centru, samo na lišću. to je pomoglo da se glavnina grana u pozadini prikrije. Malččice sam klonirao neko bliže lišće, ostalo je zatrpala vinjeta (koja je dobro poslužila za tu svrhu). Boje su popravljene samo pojačanim kontrastom, što je istovremeno pomoglo i da se naglasi tekstura listova. I to je bilo sve. Mišn akomplišd. 