Citat dana dolazi od čoveka koji je imao strašan peh da misli svojom glavom još kao jako mlad. Onda se taj peh pretvorio u greh, a grehu je pripisana kazna koju su pojeli skakavci. A čak i kad je bio u prilici da kaže sve što ima, u vremenu kad se to najzad smelo, našao se način da ga tuku još malo. Pa makar i na ulici.
Inventar činjenica stvarnosti kojima smo dali lepša i bezazlenija imena, beskonačan je… Njihovo nas ređanje nigde neće odvesti, kao što ne odvodi ni stvarnost koju iza sebe krije.
Hitler je genocide nad Jevrejima nazvao eufemizmom “totalno rešenje jevrejskog pitanja”. Posledice nisu bile eufemističke.Borislav Pekić,
u eseju “Spasonosni eufemizam rđave stvarnosti“
Ne znam da li ste čuli i posetili blog na kome se objavljuju misli Borislava Pekića. Nije zgoreg da svratite tamo ponekad i pročitate ponešto. Vredno je svake sekunde provedene u čitanju.
Ahh, Pekić. O događajima koji su se u Pekićevo ime desili posle njegove smrti, ne znam šta da mislim, pa neću da lajem. Ali znam jedno: ako poštujemo njegovo delo, i njegove reči, onda poštujemo sve – jer je logička usaglašenost poenta Pekića, i, po meni, prava suština njegovog legata. A Pekić je nekoliko puta (dakle, ne jednom) u Skakavcima napisao da nije nevin ležao robiju.
hvala za lep i koristan link, nisam do sada bio tamo…