Bilbo ponovo u pećini. Razgovara sa Šmaugom i razljućuje ga.
Šmaug kreće na Jezergrad.
Lica: zmaj Šmaug, Bilbo, Gloin, Balin, Torin, Dvalin, ostali patuljci
ŠMAUG: Mirišem tvoj miris, lopove, i osećam tvoje prisustvo. Čujem tvoj dah. Dođi ovamo. Posluži se ponovo. Ima tu dosta i za bacanje.
BILBOV GLAS: Hvala ti, o Šmauže Strašni. Nisam došao da uzmem poklone. Samo sam želeo da te vidim i da saznam jesi li odista toliko veliki kao što priče kažu. Nisam im verovao.
ŠMAUG: A sad? Šta kažeš sad?
BILBOV GLAS: Sad vidim da pesme i priče podbacuju u poređenju sa stvarnošću. O Šmauže, Najglavniji i najveći od Ucvelitelja.
ŠMAUG: Fino si vaspitan s obzirom da si lažov i lopov. Izgleda da ti je dobro poznato moje ime, ali ja nikako da se setim tvog mirisa od ranije. Ko si ti i odakle si?
BILBOV GLAS: Ja sam iz Ispod brda, a ispod brda i preko brda vodio me put. Ja sam onaj koji hoda neviđen. Ja sam onaj koji hoda bez maramice.
ŠMAUG: To ti stvarno mogu verovati, ali sumnjam da je to tvoje pravo ime.
BILBOV GLAS: Ja sam odgonetač i žacava muva. Izabran sam zbog srećnog broja.
ŠMAUG: Divnih li titula. Ali, srećni brojevi ne dobijaju uvek.
BILBOV GLAS: Ja sam onaj koji potapa svoje prijatelje žive u vodu, a izvlači ih ponovo žive iz vode. Došao sam iz Bagrema, ali u bagremu nikad nisam bio.
ŠMAUG: Ove titule ti baš ne ostavljaju osobiti utisak.
BILBOV GLAS: Ja sam prijatelj nosioca vatre i štapa. Ja sam Prstenovanik i Srećonosac.
ŠMAUG: To je već bolje, ali ne dozvoli da te mašta sasvim ponese.
BILBOV GLAS: Ja sam i jahač buradi.
ŠMAUG: Vrlo dobro, jahaču buradi. Nisi mi baš nesimpatičan, iako te još nisam video. Zato ću da ti dam jedan savet za tvoje dobro: ne petljaj se sa patuljcima više no što moraš.
BILBOV GLAS: Ne poznajem ni jednog.
ŠMAUG: Ma šta mi napriča za ovo kratko vreme! Znam ja miris, a i ukus patuljaka bolje no iko. I mirišem ja sad njih veoma dobro. Zato ti kažem: loše ćeš završiti ako se sa takvima budeš družio, lopovski jahaču buradi. Pretpostavljam da su ti pristojno platili za onaj peharčić? Jesu li?… Nisu? Baš ništa?… To liči na njih. Pretpostavljam da su se oni pritajili napolju, a ti treba da obaviš sav opasan posao i štrpneš od ovog što god možeš kad ja ne budem gledao. Je li tako? Ne budi naivan!
BILBOV GLAS: Tebi nije poznato sve, o Šmauže Moćni! Nije nas samo zlato dovelo ovamo.
ŠMAUG: Aha! Priznaješ da je “nas”! Što odmah ne kažeš četrnaest, gospodine Srećni broju. Milo mi je da čujem da pored mog zlata imate i druga posla u ovim krajevima. Koliki je tvoj deo? Jedna četrnaestina, pretpostavljam?
BILBOV GLAS: Kažem ti, Šmauže Zemljotrešče. Zlato nam je bila samo naknadna pomisao. Mi smo pošli preko brda i kroz brda, valovima i vetrovima, radi osvete. Ti svakako shvataš, Neprocenjivo Bogati Šmauže, da ti je tvoj uspeh stvorio nekoliko ogorčenih neprijatelja.
ŠMAUG: Ha! Ko bi se još drznuo da traži osvetu? Sravnio sam sa zemljom ratnike od starine, a takvih više nema na svetu. I još sam tada bio mlad i mekan, a sada sam star i snažan, snažan, snažan! Moj oklop je kao desetostruki štit, a moj dah je smrt! Da!
BILBOV GLAS: Ja sam uvek mislio da su zmajevi mekši odozdo, posebno u predelu, ovaj… grudi… Ali, bez sumnje, neko tako utvrđen pobrinuo se za to.
ŠMAUG: Tvoje obaveštenje je zastarelo. Ja sam zaštićen i odozdo gvozdenim ljuskama i čvrstim dragim kamenjem. Nikakva oštrica me ne može probosti.
BILBOV GLAS: Trebalo je da to znam. Zaista je nemoguće bilo gde naći nekog ko bi bio ravan Šmaugu Neprobojnom. Kako je divota posedovati prsluk od finih dijamanata.
ŠMAUG: Da. Zaista je neobičan i krasan. Pogledaj. Šta na to kažeš?
BILBOV GLAS: Zasenjujuće divotno. Savršeno. Nepomućeno. Zaprepašćujuće…
ŠMAUG: Ahaaaaa…
BILBOV GLAS: Ali, šta je to? Sa leve strane grudi kao da je jedna ljuska otpala? Nije li to opasno za jednog zmaja?
ŠMAUG: A, to. Nikako da nađem nekoga da mi to zakrpi. Nije dostojno jednog zmaja da sam krpi, zar ne?
BILBOV GLAS: Da, svakako, uzvišeni… (čuju se poklopci, Bilbo nešto radi) Ovaj, možda bih mogao… ako bismo se nagodili…
ŠMAUG: Šta?
BILBOV GLAS: Ne bih želeo da vas povredim, Najjači među Najsnažnijima. mislim, mogao bih da zakrpim to… uz nagodbu…
ŠMAUG: Nagodba… Nagodba među lopovima… Izvanredno, sjajno… Otkrij se da te vidim.
BILBOV GLAS: To je nemoguće.
ŠMAUG: Onda priđi da te omirišem izbliza. Moram da znam s kim se nagađam.
BILBOV GLAS: Veliki lopovi naveliko lažu. (odlazi) Pužu golaću pod oklopom od gvožđa! Čuvaj se! Osvetnici su ti pod nosom. Gušteru! (beži)
ŠMAUG (besno): Pokazaću ti ja, nedonošče nevidljivo! To je neka smicalica ljudi iz grada na Jezeru. Odavno je trebalo da ih sravnim sa zemljom! Ne bio ja zmaj, no zaista gušter, ako to odmah ne učinim! Sravniću ih, uništiću ih, spaliću ih! (odlazi uz riku)
(Bilbo se vratio među patuljke)
BILBO: Ja sam razgovarao sa zmajem Šmaugom! Ja sam razgovarao sa zmajem Šmaugom! Ja sam razgovarao sa zmajem Šmaugom!
GLOIN: Eto… Mi smo ga poslali po blago…
BALIN: … a on ćaska sa Crvom!
GLOIN: A gde je blago?
BILBO: Ako ti ne odgovara, Gloine, idi ti dole. A možeš da poneseš i malo soli da mu staviš na rep, da bi ga lakše uhvatio.
TORIN: De, mir! Nemojte da se svađate! Šta se dogodilo?
DVALIN (sa strane): Bombura nigde nema.
BALIN: Tišina, Torin govori!
TORIN: Što je zmaj pomahnitao? Kuda je izleteo onako besan? Jesi li saznao nešto značajno?
BILBO: Naravno. Zato sam i išao. Našao sam mu slabu tačku. Na levoj strani grudi otpala mu je jedna ploča sa oklopa. Pošto smatra da je ispod njegovog dostojanstva da sam ušiva ploču, tu je sada gola rupa – ružičasta kožica kao u puža golaća… Ma, šta je sa ovom pticom? Imam utisak da nas pažljivo sluša.
TORIN: Drozdovi su dobri i stari prijatelji. Ljudi i patuljci iz Dola su negda znali njihov jezik i slali ih kao glasonoše.
BILBO: Pa, čujte: zmaj je odleteo do Jezergrada da ga sravni sa zemljom. Brrrr… Dajte mi nešto da ogrnem…
TORIN: Gospodine Baginse, deluješ mi vrlo utučeno.
BILBO: Ne sviđa mi se ova tišina. Eh, da sam barem poneo maramicu…
Nastaviće se…