Muzika za kasni sat: Valcer usred pustinje

Večeras slušamo pesmu sa albuma Feast of Wire (2003), koji iz mnogih razloga ima posebno mesto u mom srcu kada je reč o opusu jedne od najboljih grupa koje je izrodio žanr koji neki nazivaju americana ili alt-country, neki tex-mex (iako je bend iz Arizone…), neki indie rock ili indie folk, a zapravo jedino pravilno ime je: dobra muzika. Slušaj.

Nastavite sa čitanjem… “Muzika za kasni sat: Valcer usred pustinje”

Pretpostavke

Verujete li onom što vidite? Znate li gde se šta nalazi nakon što ste dobro osmotrili? Znate li da se snađete u tako definisanom prostoru?

Perspektiva: otac i majka vizuelizacije.

Jedna na dan (268): 23. decembar 2012.

Još uvek ne znam kako je obrađena jedna od ključnih scena u filmu, ali u romanu “Hobit” postoji detalj u toku razmene zagonetki između Bilba i Goluma u kojoj Bilbo nikako nije mogao da potrefi rešenje, pa je rekao “Daj mi samo još malo vremena… Vreme!”, setivši se slučajno. E, boktepita zašto mi je ta scena upala u pamet tokom večeri – verovatno zato što nikako nisam hteo da ispustim knjigu iz ruke, pa sam rekao sebi “imam još vremena… imam još vremena…” dok nisam pogledao na sat i, verovatno naglas, rekao “Vreme!”.

Jedna na dan, 23. decembar 2012: Vreme!

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (268): 23. decembar 2012.”