Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
I tako, tražeći pesmu sa četvrtkom u naslovu, naiđem na pesmu koja mi je uvek nekako bila ispod radara – kao i ceo album ‘Hours…‘ (1999), jer bio je to prvi album Davida Bowiea posle više od dvadeset godina čiji izlazak nisam propratio kako dolikuje. Šta ćete, bila je to blesava godina u kojoj me je država počastila učešćem u ratu, kao da sam bio željan toga.
Za to vreme, Bowie je čak i u video-minijaturama pokazivao koliko je talentovan glumac. Sve se zgusnulo kao retko kad.
Nešto se neprijatno dešava sa tehnikom na ovom blogu. Iako valjano postavljam video materijal u zakazane priloge, to se ne vidi kada prilog bude objavljen. I onda moram da krpim prilog naknadno. Desilo se već tri ili četiri puta i verovatno će se dešavati opet.
Ima veze sa nedavnim ažuriranjem WordPressa.
Pokušaću da rešim. Molim za malo strpljenja.
Dramaturgija novog doba: ruka brža od oka. Simbolično, dakako, ali nisam mislio na to što ste vi pomislili. Ovog puta, doslovno.
Slobodno pogledajte i više puta. Slobodno tvrdite da ste prepoznali svaki pokret. A ja ću slobodno da tvrdim da niste.
Znam da je manje zanimljivo napisati datum ovako kako ja to radim nego “12.12.12.” ali ja tu ne mogu mnogo da pomognem – datumi se pišu tako.
A osim tog manevra sa datumima, hajde da napravim još jedna manevar: skok iz sunčanog dana u snežni. Može da se kaže i da je to skok iz arhive u živi svet ili prelaz iz sećanja u suočavanje. Kako god: zgrabio sam fotoaparat i izašao u dvorište. Načinio sam nekoliko zanimljivih snimaka, a za ovu prigodu biram sledeću obradu:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (257): 12. decembar 2012.”
Tokom preostalih devet dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
