I tako, tražeći pesmu sa četvrtkom u naslovu, naiđem na pesmu koja mi je uvek nekako bila ispod radara – kao i ceo album ‘Hours…‘ (1999), jer bio je to prvi album Davida Bowiea posle više od dvadeset godina čiji izlazak nisam propratio kako dolikuje. Šta ćete, bila je to blesava godina u kojoj me je država počastila učešćem u ratu, kao da sam bio željan toga.
Za to vreme, Bowie je čak i u video-minijaturama pokazivao koliko je talentovan glumac. Sve se zgusnulo kao retko kad.
Baš nedavno, moja Dženi je prokomentarisala članak idiotskog naslova na portalu B92 i podsetila me da najveći ostaju oni koji znaju kad je dosta. Jer ako David Bowie nije ostavio svetu čestito nasleđe iz svog autorskog i izvođačkog opusa, izvinite, ko onda jeste? I ako on nije pobrao slavu u svim mogućim i nemogućim inkarnacijama svoje kameleonske ličnosti i višedecenijskog eklektičnog scenskog nastupanja, ko onda jeste? Ostavite ga na miru, pobogu! Ako ste ga željni, slušajte stare albume ponovo. Svakako ste propustili previše toga još onda.
Šta je bilo? Šta je nejasno? Evo, ovako: odaberite bilo kojih pet albuma Davida Bowiea, ama prvih pet kojih se dočepate, nema veze period, nije bitan oblik nosača zvuka°. A onda preslušajte te albume bilo kojim redom, pažljivo i natenane, ako treba dvaput. A na kraju, posle preslušanog petog albuma, sami sebi odgovorite na pitanje: “jebote, a zašto ja ovu muziku ne slušam češće”.
U odgovoru na to pitanje, nalazi se i odgovor na neizgovoreno pitanje “zašto David Bowie više ne nastupa”.
________
° Nemate ideju? Treba vam predlog za pet? Da li ste sigurni da želite moju pomoć? Dobro, samo nemojte posle da kažete da vam je žao. Otežaću vam: preporuka je u obliku slike. Preslušajte ovih pet albuma, u redosledu sleva nadesno. Žive albume obavezno preslušajte po dvaput.
A onda uzmite drugih pet. Ovog puta izaberite sami.