Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Za kašnjenje ove fotografije, kriv je Bekim Fehmiu. No, pročitao sam obe knjige, pa sam sad miran neko vreme. A ovo retroaktivno kačenje, ako ćemo pošteno, takođe je i retroaktivni rad. Valjda ćete uvažiti činjenicu da sam zamisao, objekat slikanja i plan obrade već imao na zicer kad sam postao svestan da od slikanja neće biti ništa. 
No, kako god, to jeste fotka za juče.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (269): 24. decembar 2012. (ret.)”
Bill Fay je čovek o kome nisam znao ama baš ništa dok mi moj pažljivi prijatelj Zoća nije skrenuo pažnju na njega. On je napisao doslovno ovo:
…Koliko velikih pesama je ovaj čovek napisao!!! Zanemarite pevanje i produkciju, slušajte muziku i tekst, biće vam jasno o čemu pričam. Šta li je ovaj čovek propustio u životu zato što ga je diskografska kuća odjebala…
Znajući da Zoća ne priča u prazno kada je reč o ovakvim stvarima – iza njega je više od 40 godina probiranja i pažljivog slušanja – potražio sam o čemu je reč. Prvi susret sa Billom Fayem je nešto prikladno za čestitku svima vama koji danas obeležavate Božić.
U vaše zdravlje, ljudi moji! Želim vam mir u duši.
A sad spektakl iz domena starog, dobrog i perverznog doba TV zabave: Amerikanac i Australijanac boksuju za titulu pred engleskom publikom.
Ovako nekako zamišljam aktuelnu borbu protiv korupcije: namešteno, besciljno i po zubima onog ko arbitrira.