Četr dana pre smaka sveta, ja pravim lo-fi razglednice…
Pa šta da radim kad sam željan visokih mesta za hvatanje zanimljivih kadrova… Uglavnom, u nedelju smo preselili Anu u drugi stan, u garsonjeru koja joj je po volji. Treći sprat u relativno mirnom delu Novog Sada, prozori gledaju ka zapadu i ka jugu. Slika sa zapadnog prozora je uhvaćena u pravi čas.
Uglavnom, bilo je ovo uhvaćeno nekih pola sata pre mraka. A znate li za recept kako sačuvati visok intenzitet boja u sivi zimski dan? Pst, lako je: šifra “hdr”… 
Pa onda prilikom sastavljanja pazite da ne bude artefakata, a dozvolite bojama da iskoče. Za mene, to je danas rutinska tehnika, pretekla kao jedna od najvećih koristi HDR tehnike, čak možda i više nego što je to funkcionalno proširenje dinamičkog raspona na fotografiji.
Pošteno, mogao sam (i trebalo je) da napravim panoramski snimak sa tog prozora, ali nije mi se dalo. Posle osam penjanja na treći sprat, nije mi više bilo ni do čega. 
Načinio sam tek tri HDR snimka od kojih sam za ovaj put odabrao razglednicu.
Presuda: mišn akomplišd, ali uz no-no. 
Najpre, jeste ovo bio najširi ugao mog objektiva (15 mm, tj. 24 mm u ekvivalentu lajka formata), ali mogao sam baš i pažljiviji kadar da napravim. Mogao sam tu nešto kao da se vadim i trudim sa izrezivanjem, ali to baš i nije pravi način za ovakve scene. A drugo: šta mi bi da se ne setim da uradim jednu vertikalnu scenu? Nebo je bilo baš zanimljivo. Pa dobro de, biće i drugih prilika.
A biće i još jedna fotka iz ove sesije.
Komentari su onemogućeni.