Nogu pred nogu, dok se ne desi ona prava…
Današnji zadatak koji sam sebi postavio beše lak: da u toku šetnje uhvatim bar jednu pravu. Najčešće i bude samo jedna, ako se uopšte desi, ali ja kažem “bar jednu” zato što sam nepopravljivi optimista.
I desila se u desetom minutu šetnje.
U prozoru jedne učionice u osnovnoj školi u koju sam i ja išao, zatekao sam tu snežnu balerinu, šta li je. i šta da velim – video sam je preko šiljka ograde. Sabrao sam dva i dva, i tako to, i ispade šta ispade. Doduše, uz malo više obrade dok nisam bio zadovoljan detaljima. Uzgred, neka ostane zabeleženo da sam kompletnu obradu zgotovio u Lightroomu.
Presuda: mišn akomplišd, ama sve sa muzikom u mislima. 
Teško da bih mogao i da zamislim prigodu bolju od ove. Naravoučenije je jasno, a svodi se na potrebu za više šetnje. Pa da vidimo čega to sve još ima po ulicama.
Hajdemo u šetnju.