I fell into a burning ring of fire,
I went down, down, down and the flames went higher…
(Da zatvorimo krug sa jutrošnjim prilogom…)
Danas bi bio 81. rođendan Dase u crnom. To je dobar povod da se prisetim kako nisam postavio dovoljno njegove muzike u ovu rubriku. Beše samo jedna do sad, i to tuđa pesma – “Hurt“. Doduše, Johnny Cash ju je preuzeo, čak i po priznanju Trenta Reznora, autora pesme. I ovog puta, ako ćemo mak na konac, slušamo tuđu pesmu, mada se to ne gleda tako kada je reč o autorskom radu June Carter Cash, žene koja je Cashu bila ljubav života. Reč je o drugoj najvažnijoj pesmi u karijeri Johnnyja Casha, objasniću vam zašto.
Koja simbolika: ova izvedba je čas istorije nasred Jazz festivala u Montreu.
Pesma “Ring of Fire” je formalno potpisana kao zajednički autorski rad, ali sva istina je u tome da Cash u vreme nastanka te pesme nije bio sposoban da piše. Bio je ovisnik o raznim tabletama, dotakao je dno koje je umalo postalo i dno njegove sopstvene egzistencije. June Carter se tu našla kao dobri anđeo i vratila ga je među žive. Mnogi veruju, a i ja sam jedan od njih: da nije bilo ove pesme, ne bi bilo ni svega onog što je usledilo u veličanstvenoj karijeri Dase u crnom; nihilizam bi pobedio i muzika bi danas izgledala drugačije. Danas bi samo poneko pamtio da je postojala pesma “Folsom Prison Blues” i to je sve.
A koliki uticaj je Johnny Cash imao na modernu američku muziku, moraće da ispriča neko drugi. Ja čačkam po tom legatu već deset godina i tek sam uspeo da prođem površinu.
Srećan rođendan, Daso u crnom, gde god da si. Sad ne moraš da žuriš.